Kogeneracija  više energije i zdravije okruženje

Izvor: B92, 12.Avg.2022, 13:35

Kogeneracija " više energije i zdravije okruženje

Snabdevanje energentima jedno je od najaktuelnijih pitanja tokom 2022. godine.

Želeći da obezbede energetsku stabilnost, države i kompanije tragaju za novim izvorima i načinima proizvodnje energije.

Pritom, nameće se još jedan prioritet – da proizvodnja energije ne pogorša ekološku sliku. Jedan od načina proizvodnje energije koji zadovoljava sve navedene uslove je kogeneracija,

Šta je zapravo kogeneracija?

Ovaj proces zapravo predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istovremenu proizvodnju električne i toplotne energije. Kada je reč o Srbiji, ovim postupkom bavi se i naša najveća naftna kompanija – NIS. Iako se za naftaše, pre svega, vezuju proizvodnja nafte i gasa, u procesu energetske tranzicije mnoge naftne kompanije započele su i proizvodnju električne energije iz različitih izvora. Kada je reč o NIS-u, ovaj iskorak učinjen je još 2013. godine, realizacijom programa kogeneracije u koji je uloženo oko 20 miliona evra. Kogeneracija se obavlja na naftnim i gasnim poljima, gde se u malim elektranama električna i toplotna energija dobijaju iz gasa. Konkretno, reč je o gasmotor generatorima koji koriste gas lošeg kvaliteta sa visokim udelom ugljen dioksida i azota, a osnovna namena postrojenja jeste da taj gas iskoriste na najbolji mogući način, proizvodeći električnu i toplotnu energiju. Toplotna energija dobijena u ovim postrojenjima koristi se za potrebe infrastrukture naftnih i gasnih polja, dok se električna energija isporučuje eksternim potrošačima ili se koristi za potrebe kompanije. Trenutno NIS, u okviru Bloka Istraživanje i proizvodnja, raspolaže sa 18 gasmotor generatora ukupne snage 14 MW, od kojih su osam mašina kogeneratori, a 10 mašina male elektrane.

Pored Srbije, NIS je započeo sa eksperimentalnom proizvodnjom električne energije iz gasa u Rumuniji, na bušotini Žombolj. Ovo je prvi takav projekat koji NIS realizuje van granica Srbije. Pored proizvodnje struje, NIS je ušao i u poslove trgovine električnom energijom, najpre u Srbiji, a prisutan je i na regionalnim tržištima. Kilovate proizvedene na postrojenju na bušotini Žombolj, NIS prodaje na rumunskom tržištu.

Koje su ekološke prednosti?

Osnovna prednost procesa kogeneracije, kada je u pitanju zaštita životne sredine, jeste činjenica da se za proizvodnju energije koristi gas koji ranije nije bio iskorišćen, te je bio spaljivan na baklji. Sada se taj gas koristi na način kojim se ostvaruju uštede i finansijske koristi, ali i sprečavaju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Pored malih elektrana na naftnim i gasnim poljima, NIS u saradnji sa kompanijom „Gasprom energoholding“ radi na realizaciji projekta Termoelektrane-toplane Pančevo u kom će se procesom kogeneracije iz gasa dobijati toplotna i električna energija. Reč je o prvoj gasno-parnoj elektrani u Srbiji. Toplotna energija biće usmeravana za potrebe rafinerije, dok će električna energija najvećim delom biti prodavana na tržištu. Ovaj projekat vredan je oko 180 miliona evra, a kako je ranije saopšteno iz NIS-a, tehologija koja se koristi u elektrani je trenutno najbolja sa aspekta energetske efikasnosti i ekologije, predstavlja ekonomski najopravdanije tehničko rešenje korišćenja prirodnog gasa kao goriva i ujedno obezbeđuje visok nivo iskorišćenja energije goriva, što označava nisku potrošnju goriva na jedinicu korisne energije.

Zeleni projekti NIS-a

Program kogeneracije samo je deo obimne zelene agende NIS-a. U kompaniji navode da je u ekološke projekte i projekte koji su unapredili zaštitu životne sredine, od 2009. godine uloženo je oko 900 miliona evra. Jedan od najboljih primera za ulaganja koja ostvaruju istovremene značajne biznis i ekološke efekte je „Duboka prerada“ u Rafineriji nafte Pančevo. Ovo postrojenje vredno je više od 300 miliona evra, a NIS-u omogućava veću proizvodnju najvrednijih goriva. Istovremeno, ovaj kompleks donosi brojne ekološke benefite - prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora i smanjenje emisija gasova i praškastih materija u vazduh.

Takođe, NIS je kod Elemira 2016. godine pustio u rad Aminsko postrojenje u koje je uloženo više od 30 miliona evra. Rad ovog savremenog postrojenja omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, putem izdvajanja ugljen dioksida i drugih gasnih primesa, dok istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa. Ovaj projekat ima i značajnu ekološku komponentu, jer je način prerade gasa takav da u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i samim tim, doprinosi smanjenju efekta staklene bašte.

Kako navode u NIS-u, zelena agenda sastavni je deo strateškog razvoja kompanije, tako da će se i u narednom periodu razvijati brojni projekti koji pozitivno utiču na ekološku sliku Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.