Izvor: RTS, 20.Mar.2018, 20:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kajsija najviše stradala zbog snega i mraza
Sredinom januara izuzetno topla nedelja uticala je da se neke voćke ranije probude iz zimskog mirovanja, a mraz u februaru oštetio je u prvom redu kajsiju. Stručnjaci poručuju da je još rano za procenu kakav će biti ovogodišnji rod voća.
Zima i proleće izgleda da su ovih dana zamenili mesta. Juče je bilo snega u većini mesta, a tako će biti i narednih dana. U nebo svakako gledaju voćari.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />"Džaba je obilaziti kad je viša sila. Ovo je fabrika pod vedrim nebom", kaže Vojkan Tomić, voćar iz Miokovaca kod Čačka.
Retko koji pupoljak nije zahvatio mraz, a kajsiju uzgaja na pet hektara. Slično je u čitavom selu, gde se kajsija proizvodi na čak 250 hektara. Najavljeni jutarnji mrazevi narednih dana dodatno će, kaže, ugroziti voćke.
"Mraz koji je bio u februaru skinuo je naše domaće čačanske kajsije pedeset posto, a roksane i zaklopačke ruže i ostalih sorti je skinuo osamdeset odsto. Sada, ako bude još jedan mraz, javljaju minus sedam-osam, ja mislim da nećemo imati kajsiju da pojedemo", kaže Vojkan Tomić iz udruženja Miokovačka kajsija.
Slično je i u srednjem Banatu. Veoma niske temperature početkom marta oštetile su zasade ranih sorti voća.
"Ako tako nastavi sa šokovima, neće biti dobro. Naime, posebno je opasno kada se u aprilu budu pojavili prvi cvetovi i minus dva-tri stepena, to će biti pogubno", kaže Branislav Prohaska, voćar iz Zrenjanina.
Još je rano govoriti o prinosu za ovu godinu, poručuju iz čačanskog Instituta za voćarstvo.
Ocena je da je kajsija najviše stradala.
"Na području centralne Srbije i Čačka došlo je do smrzavanje 40, 70, 80 procenata kajsija, značajno veća šteta je na području Vojvodine, negde i do 100 procenata", kaže Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Efikasni sistemi zaštite od mraza veoma su skupi, a retko se primenjuju i u zemljama Evropske unije.
"Malo je toga što proizvođači mogu da preduzmu, za one na manjim prostorima možda paljenje sena, slame i neke druge mere, ali takvih je zasada veoma malo", kaže Lukić.
Na jugu, u topličkom kraju, gde se najviše uzgaja šljiva i višnja, do sada nije bilo većih šteta zbog promenljivog vremena.
"Možemo samo da se nadamo da temperatura neće pasti ispod minus pet stepeni. Minus pet je granica da u ovoj fazi šljiva može da prođe bez oštećenja", kaže Nikola Ubavić, voćar iz Blaca.
Po kalendaru radova, tokom marta u voćnjaku sledi rezidba maline i kupine, ali i zaštita od kasnih prolećnih mrazeva. Prognoze, nažalost, govore da će mraza biti i u aprilu.
.jpg)
