Izvor: Vostok.rs, 09.Jun.2012, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I rejting nemačkih banaka je došao na red
09.06.2012. -
Agencija za rejting Moody’s je u sredu malo snizila nivo kreditne stabilnosti sedam velikih nemačkih banaka. U njega je dospelo i šest banaka zemlje. Ipak, presuda agencije nije izazvala bilo kakav specijalan utisak. Igrači na berzi i dalje rado uzimaju nemačke dužničke papire kao toplo pecivo. I kamatne stope na zajmove se i dalje čuvaju na niskom nivou bez presedana. Temu će nastaviti dopisnik Sergej Guk.
Partneri iz evrozone pokušavaju da podstaknu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Nemačku da pojača podršku mlađim partnerima. Posebno privlačno im izgleda ideja emitovanja jedinstvenih evrobondova: to je kad se svi dugovi ubacuju u zajednički kotao, a slabi se kriju iza leđa jačih. Nemci bi tada morali da žrtvuju svoj kreditni rejting, zato bi problematične zemlje mogle da se refinansiraju na tržištu po blažim šemama. Berlin za to ne želi ni da čuje – zasad, u svakom slučaju. Isto tako skeptički Angela Merkel se odnosi prema ideji jedinstvenog bankarskog saveza za koji lobira Evropska komisija.
Suština projekta je jedinstvena kontrola delatnosti banaka i sprečavanje njihovog srozavanja u provaliju bankrota. Ukoliko kod nekoga ipak dođe do defolta zajednica treba da odluči da li će pomagati onome ko pada ili će ga gurnuti. Planirano je da se podrška ostvari preko nacionalnih kriznih fondova, u koje će sve banke svake godine morati da uplaćuju po jedan procenat ukupnog obima svojih uloga. I tada, ponosno je objavio komesar za domaće tržište Mišel Barnije (Michel Barnier) poreski obveznici EU više neće morati da plaćaju greške banaka.
Troškovi budžeta će biti prebačeni na ulagače i poverioce. Činovnik je sudeći po svemu zaboravio da su vlasnici računa isti ovi poreski obveznici. I, osim toga: nijedan bankar još nijednom nije plaćao gubitke iz sopstvenog džepa. Nadoknada štete usled rizičnih špekulacija ostajala je prerogativ klijenata. Istih ovih poreskih obveznika. Samo s tim ciljem što za njihovim novčanikom nisu posezali poreznici, već privatni finansijeri. Načini oduzimanja novca od ulagača su odavno uhodani. Austrijski ekonomista doktor Olga Pelinka deli ovu tačku gledišta.
„Pre svega će privući naše poreske obveznike, oni će i platiti. Uvek se tako radi kad nastupe teška vremena."
Postoje i druge bojazni. Da će problematične banke drugih zemalja koje ne umeju da ekonomišu ponovo morati da plaćaju imućna braća. Nemci i isti ovi Austrijanci unapred tuguju zbog svog novca i ova tuga je najiskrenija na svetu. Da, zaista im je preko glave da budu krava muzara, potvrđuje doktor Olga Pelinka. Da li je u takvoj situaciji ostvariv projekat bankarskog saveza 27 država, od kojih svaki, kad je reč o novcu, navija vodu na svoju vodenicu?
„Mislim, ni za šta na svetu, konstatuje Olga Pelinka. Zato što tamo ima još toliko slabih strana! I jaki ne mogu večno da ih pomažu. Različiti su interesi: jedni žele samo da dobijaju, a drugi ne mogu stalno da cede svoje sokove. Austrija i Nemačka sve vreme moraju da plaćaju, ali to nije moguće. To je isto kao s Grčkom: toliko mnogo joj je plaćeno, a novac je nekuda nestao."
„Jug Evrope je propustio proteklu deceniju, više je trošio nego što je investirao. A sad jede pozajmljenu kamatu i svet više ne žali da poklanja južnoj Evropi milijarde po niskim kamatnim stopama, pošto sumnja u njene sposobnosti da izvrši reforme." Takva je dijagnoza koju je dao predsednik federalnog udruženja nemačkih banaka Adreas Šmic (Andreas Schmitz, Präsident des Bundesverbands deutscher Banken). O kakvom bankarskom savezu onda može biti reči!
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
