Izvor: B92, 15.Jun.2020, 18:13
Hrvatske banke očekuju goru krizu nego u regionu
Male i srednje kompanije u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Europi (CESEE) suočiće se ove godine sa znatno strožim kriterijumima odobravanja kredita u bankama.
To je jedan od glavnih zaključaka istraživanja Evropske investicione banke (EIB).
Udeo nenaplativih kredita opet će početi da raste, prvi put od 2015. godine. Kako stoji u istraživanju, banke u CESEE regiji zbog pandemije koronavirusa suočiće se s najgorim poslovnim okruženjem od finansijske krize >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 2007. i 2008. godine, piše Poslovni dnevnik.
U poslednjih šest meseci banke u regiji svedočile su solidnoj potražnji za kreditima, a pružale su nešto labavije uslove kreditiranja.
Međutim, EIB-ovo istraživanje među 90 banaka došlo je do zaključka da zajmodavci očekuju oštar pad potražnje za finansiranjem, ali i značajno zaoštravanje uslova odobravanja te u skladu sa tim i pad stope odobrenih kredita.
Banke očekuju da će prvenstveno domaćinstva smanjiti potražnju za kreditiranjem, a ne toliko korporativni sektor. Postojeći kreditni portfelj počet će opet da se kvari s obzirom da 64 posto banaka očekuje rast stope loših kredita tokom drugog polugodišta.
Što se tiče Hrvatske, u EIB-u ističu kako se bankovno tržište uoči pandemije moglo pohvaliti solidnom profitabilnošću s obzirom da je u poslednjih šest meseci više od polovine stranih bankovnih grupacija izvestilo o višem povratu na kapital.
S obzirom da je celoviti uticaj pandemije još nejasan, u idućih šest meseci banke očekuju pad tržišne dinamike čak ispod regionalnih trendova.
To je u skladu sa prognozama da će Hrvatska iskusiti jednu od najdubljih recesija u regiji, s padom BDP-a od 9 posto.
Dok će na kreditiranje građana snažno negativno uticati potonuće lične potrošnje, viša potražnja može doći od potreba za likvidnošću kompanija koje su morale da zaustave poslovanje, podržane i fiskalnim podstciajima.
Da bi se banke u CESEE regiji vratile na nivo pre krize te da bi mogle finansirati privredu, podrška kroz instrumente kao što je Europski garantni fond biće ključna, smatra EIB-ova ekonomistikinja Debora Revoltella.
.jpg)
