Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Nov.2017, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guvernerka NBS: Ove godine 2,1 milijarda evra direktnih stranih investicija u Srbiju
Nova procena Narodne banke Srbije (NBS) je da će strane direktne investicije u Srbiji ove godine iznositi 2,1 milijardu evra, a ranije je prognoziran priliv od 1,7 milijardi evra, izjavila je danas guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
"Strane direktne investicije iznosiće oko 5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (NBS) i premašiće deficit tekućeg računa, treću godinu zaredom", kazala je Tabaković na predstaljanju mesečnog izveštaja o inflaciji.
Ona je istakla >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da je Srbija imala veliki napredak na međunarodnim listama o uslovima poslovanja, čemu je doprinela i NBS monetranom politkom kojom se obezbeđuje niska i stabilna inflacija i stvaraju uslovi za poboljšanje rejtinga zemlje i povoljnije zaduživanje.
Po rečima guvernerke, inflacija će ove godine biti u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Navela je da je nivo problematičnih kredita znatno smanjen, na 12,2 odsto što je najmanje za devet godina.
"Važno je očuvanje postignutih makroekonomkih rezultata, unapređenje poslovnog ambijenta i konkurentnosti domaće ekonomije", kazala je Tabaković.
Tabaković je rekla da je premija rizika Srbije pala ove godine na "istorijski minimum".
Samo ove godine, premija rizika Sbije je više nego prepolovljena i od avgusta se kreće na relativno stabilnom nivou – oko 120 baznih poena, što su i njeni najniži nivoi. "To za nas konkretno znači i mogućnost korišćenja i domaćih i eksternih izvora finansiranja po povoljnijim uslovima", rekla je ona.
Po njenim rečima, dosadašnje ublažavanje monetarne politike, pad premije rizika zemlje, jačanje konkurentnosti među bankama, rast ekonomske aktivnosti i oporavak tržišta rada, doprineli su ubrzanju kreditne aktivnosti na pet odsto međugodišnje u septembru. Po isključenju efekata otpisa problematičnih kredita, oporavak kreditne aktivnosti još je evidentniji i iznosio je 9,8 odsto.
Dodala je da je ekonomska aktivnost početkom godine "bila pogođena šokovima na strani ponude", koji su se pre svega odrazili na poljoprivredu i energetiku.
"Međutim, sektori koji nisu bili pod uticajem negativnih efekata ovih šokova nastavili su da beleže dobre performanse, posebno prerađivačka industrija. U trećem tromesečju, s postepenim iščezavanjem efekata ovih šokova, rast je ubrzan. Ekonomska aktivnost van poljoprivrede i energetike ostvariće u ovoj godini rast od tri odsto, a u prerađivačkoj industriji rast će verovatno biti i brži od prethodno očekivanog", rekla je Tabaković.
Istakla je da predstoji dalji rad na unapređenju poslovnog ambijenta, što će, uz visok i projektno diversifikovan priliv stranih direktnih investicija, realizaciju infrastrukturnih projekata, dosadašnje ublažavanje monetarne politike i odgovornu fiskalnu politiku, doprinositi stvaranju osnove za ubrzanje ekonomskog rasta na održivim osnovama u srednjem roku.
"U skladu s tim, u 2018. i 2019. očekujemo njegovo ubrzanje na oko 3,5 odsto a u srednjem roku na oko četiri odsto. Paraleno s tim, očekujemo nastavak oporavka tržišta rada, odnosno rast zaposlenosti i životnog standarda", rekla je Tabaković.
Govoreći o upravo završenoj poseti misije Međunarodnog monetarnog fonda povodom osme revizije stend baj aranžmana, Tabaković je rekla da je ocenjeno je da će inflacija ostati na nivou oko centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije i da je karakter monetarne politike odgovarajući.
"U domenu finansijskog sektora, ocenjeno je da Strategija za rešavanje pitanja problematičnih kredita nastavlja da daje veoma dobre rezultate, da kreditna aktivnost banaka raste i doprinosi ekonomskom rastu, kao i da je postignut značajan napredak u oblasti supervizije banaka i usaglašavanja pravnog okvira sa standardima Evropske unije. Sve zajedno doprinosi održavanju finansijske stabilnosti", rekla je guvernerka.
Tabaković je dodala da je zadovoljna dosadašnjom saradnjom sa MMF-om.
"Bez obzira da li će biti novog aranžmana sa MMF-om i u kojoj formi, država Srbija ima saradnju sa njima kroz konsultacije po članu 4", rekla je onda.
To, kako je rekla, znači redovni pregled i reviziju svega onog što je i inače bilo predmet razgovora u aranžmanu iz predostrožnosti i po pravilu je dvogodišnji, negde jednogodišnji.
"Što se NBS tiče neće biti razlike. Ni do sada nismo koristili nijedan dolar, nijedan cent finansijske podrške, jer smo imali visok nivo deviznih rezervi", rekla je Tabaković.
Dinar sve traženija roba, ali se to ne vidi po cenama
Guvernerka Tabaković izjavila je danas da je trenutni devizni kurs odraz postignute finansijske i političke stabilnosti u Srbiji da je dinar sve traženiji.
"Finansijska i politička stabilnost je dovela do toga da je na međubanarskom deviznom tržištu ponuda evra prevazila tražnju i da dinar postaje sve traženija roba. Revidirana projekcija priliva stranih direktnih investcija govori u prilog tome", rekla je Tabaković na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji.
Ona je istakla da "mnogi žive u zabludi da kurs može da se dogovara, ali to nije slučaj".
Tabaković je dodala da je učešće na finansijskom tržištu transparentnije nego u bilo kojoj drugoj zemlji i da niko nema razloga da "ne veruje i da se boji šta stoji iza jačanja dinara".
"Iza jačanja dinara stoje realna kretanja i one promene u koje mnogi ne žele da poveruju, ali ipak poveruju kada plaćaju ratu kredita. Žao mi je što ne mogu tu istu veru da je dinar ojačao i da je Srbija na dobrom putu, da vide i u cenama srazmerno jačanju dinara", rekla je ona.
Tabaković je dodala da ta situcija nije specifična samo za Srbiju i napomenula da su dva istraživača 2017. godine objavila studiju o rastu marži najmoćnijih kompanija.
"Istraživanje je pokazalo da je od 1950. do 1980. godine rast marži stagnirao, i iznosio je oko 20 odsto, da bi od 1980. do 2014. rast marži najjačih trgovinskih kuća bio podgnut sa 18 na 67 odsto", rekla je ona i dodala da u tome treba tražiti razloga zašto cene proizvoda ne padaju iako dinar jača.
"Mi imamo mali istraživački projekat koji bi trebalo da, po ugledu na ovo istraživanje, pokaže kakav je slučaj u Srbiji, pošto je ovo istraživanje izvršeno na uzorku u SAD", rekla je Tabaković.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara, Kurs evra
Guverner: Dinar traže, šteta, ne vidi se po cenama
Izvor: B92, 15.Nov.2017
Guverner NBS Jorgovanka Tabaković kaže da je trenutni devizni kurs odraz postignute finansijske i političke stabilnosti u Srbiji da je dinar sve traženiji..."Finansijska i politička stabilnost je dovela do toga da je na međubanarskom deviznom tržištu ponuda evra prevazila tražnju i da dinar...
