Izvor: RTS, 21.Jul.2018, 16:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropska komisija predviđa nastavak ekonomske ekspanzije u Srbiji

Direktorijat za ekonomska i finansijska pitanja Evropske komisije u svom poslednjem izveštaju predviđa "očigledan privredni rast" i nastavak "ekonomske ekspanzije" u Srbiji.
"Očekuje se da će se ekonomska ekspanzija nastaviti i u narednim godinama, što je uglavno zasnovano na oporavku privatne i javne potrošnje", navodi se u Izveštaju za drugi kvartal 2018. godine.

Generalni direktorijat >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za ekonomska i finansijska pitanja Evropske komisije u dokumentu posvećenom reformskim programima zemalja Zapadnog Balkana i Turske u 2018. navodi da se u Srbiji očekuje da privredni rast bude očigledan u narednom periodu.
"Iako će rastuća potražnja dovesti do povećanja cena, predviđa se da će inflacija ostati blizu cilja Centralne banke. Očekuje se da će strane direktne investicije ostati velike i da će u potpunosti pokriti trenutni deficit na računu", stoji u tekstu izveštaja.
Izveštaj navodi da je u periodu od 2014. godine do 2017. godine državni budžet iz velikog deficita prešao u suficit, a da je budžet za 2018. godinu "još ambiciozniji kada je reč o rešavanju posledica krize".
"Predviđeni srednjoročni deficit od 0,5 procenata BDP-a je dovoljan kako bi se osigurala fiskalna održivost i dalje smanjenje državnog duga, koji je i dalje relativno visok i iznosi preko 60 procenata BDP-a", stoji u tekstu izveštaja.
Kada je reč o evropskim preporukama za ekonomski sektor u Srbiji, Generalni direktorijat za ekonomska i finansijska pitanja ocenjuje da su održanje dobre makroekonomske politike i nastavak strukturnih reformi neophodni.
Navodi se da je državni dug i dalje visok i da i dalje postoje fiskalni rizici zbog nedovršenih reformi ključnih javnih sektora. Kao potencijalni ekonomski rizik vidi se i dalje nedovršena privatizacija državnih preduzeća.
"Privatizacija i rekonstrukcija državnih preduzeća se mora nastaviti bez zadržavanja, a najkritičniji je energetski sektor", navode u Direktorijatu za ekonomska i finansijska pitanja.
Potrebno povećanje kapitalnih troškova 
Srbiji se preporučuje i povećanje kapitalnih troškova uz bolji sistem planiranja i izvršenja.
"Srbija treba da razvije jedinstveni mehanizam za prioritizaciju i praćenje svih investicija, bez obzira na izvor finansiranja, kako je predviđeno u programu reforme upravljanja javnim finansijama", navodi se u izveštaju.
Izveštaj o reformama u oblasti ekonomije za 2018. godinu navodi da je poslovno okruženje u Srbiji poboljšano, ali da i dalje postoji nefer konkurencija javnog i neformalnog sektora. Osnovni načini finansiranja malih i srednjih preduzeća u Srbiji i dalje su njihovi sopstveni resursi.
"Trgovinska integracija sa EU raste, ali ostaje ometana mnogim netarifnim barijerama, posebno u fitosanitarnoj oblasti", navodi se u izveštaju.
Poziva se i na značajniju reformu tržišta rada i ocenjuje da "mladi i žene nisu imali dovoljno dobrobiti od pozitivnih terndova tržišta rda u Srbiji 2017. godine."
Insistira se i na nastavku reforme obrazovnog sistema.
Kada je reč o regionalnom privrednom rastu, očekuje se da se na Zapadnom Balkanu prosečni godišnji rast BDP-a poveća za 3,8 procenata u periodu 2018-2020, sa 2,5 procenata iz prethodne dve godine.
Navodi se i očekivani "solidni oporavak Srbije", kao "najveće ekonomije u regionu" i države koja među zemljama u proširenju ima najjaču domaću potrošnju.

Nastavak na RTS...