Izvor: VOA, 28.Okt.2021, 18:01
Eskobar u Kongresu govori o američkom angažmanu na Balkanu
Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara, govoriće u četvrtak u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa o angažmanu američke administracije na Zapadnom Balkanu. Eskobar, koji obavlja i funkciju specijalnog izaslanika Sjedinjenih Država za to područje, učestvuje u sesiji koju organizuje pododbor za Evropu, energetiku, životnu sredinu i visoke tehnologije. Telo broji dvadeset članova od kojih je jedanaest iz redova Demokratske, a devet Republikanske partije. Uoči pretresa Eskobar se javnosti obratio u utorak preko video linka i to učesnicima Jedanaestog beogradskog bezbednosnog foruma – organizovanog u Srbiji. „Mnogi gledaju na Zapadni Balkan kroz prizmu devedesetih godina, dok Vašington to čini kroz prizmu 21. veka“, bila je jedna od poruka specijalnog američkog izaslanika. „Želja Sjedinjenih Država je da svih šest zemalja regiona postanu članice Evropske unije. To su evropske zemlje, među kojima su neke ostvarile ogroman napredak i njihovo priključenje EU ne bi predstavljalo opasnost za postojeće članice Unije, već veliku priliku”, poručio je Eskobar u uključenju putem video linka. Kao jedan od najvećih izazova Eskobar je naveo razgovore političara o problemima iz devedesetih godina - mada je, kako je ukazao, trebalo odavno da budu rešeni. “Odgovor na pitanje da li će se pojaviti ljudi sa vizijom ekonomskog napretka ili će se nastaviti razgovori o devedesetim godinama je izbor naroda, a ne spoljnih aktera. Moguće je da SAD uvedu sankcije, ali ako se to dogodi, ne radi se o glavnom oruđu, niti o rešenju” – rekao je Eskobar – konstatujući da u Srbiji postoji povezanost ekonomskih prihoda sa partijama, kao i da je Ministarstvo finansija, kako se izrazio, sprovelo kontrolu nevladinih organizacija. Napetosti i ruski uticaj Eskobar će o američkoj politici prema Balkanu govoriti u trenutku izraženijih tenzija u tom regionu – ponajviše na relaciji između Kosova i Srbije, u Crnoj Gori, ali i u Bosni i Hercegovini. Odnose Srbije i Kosova, koje poslednju deceniju uz posredstvo Evropske unije pregovaraju o pravno obavezujućem sporazumu čija je svrha normalizacija odnosa, obeležio je novi višednevni klinč u vezi sa registarskim tablicama. U danima nakon toga usledio je i spor zbog policijske akcije, prema obrazloženju kosopvskih vlasti, usmerene protiv krijumčarenja robe na čitavoj teritoriji Kosova - koja je posebno burno dočekana na severu Kosova. Spor zbog tablica privremeno je razrešen uz angažman direktnog posrednika u pregovorima dve strane Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eksobara. Na vrhuncu krize kosovske vlasti su na severu Kosova razmestile specijalne policijske snage, koje su po sporazumu zamenile jedinice Misije Severnoatlantske Alijanse na Kosovu (KFOR). Sa druge strane, Srbija je tokom napetosti reagovala stavljanjem u pripravnost pripadnika vojske, a granicu dve zemlje nadletale su i letelice njenog vojnog vazduhoplovstva – što je u delu međunarodne javnosti protumačeno kao nepotrebna militarizacija. Uz to, granicu je u društvu ministra odbrane Nebojše Stefanovića, obišao ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko. Trzavice Crne Gore i Srbije Izazov su i narušeni bilateralni odnosi Crne Gore i Srbije, što je stanje posebno kulminiralo tokom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve Joanikija. Taj događaj obeležile su tenzije pristalica i protivnika događaja, kao i sporadični sukobi između dela demonstranata i policije. Srbija je u delu balkanske i međunarodne javnosti označena kao država koja se aktivno i otvoreno mešala u unutrašnja pitanja svog suseda, što su tvrdnje koje su se odnosile i na izborni proces održan u leto 2020. kada je smenjena vlast Demokratske partije socijalista (DPS). Deo srpskog rukovodstva, čiji pojedini funkcioneri promovišu ideologiju takozvanog srpskog sveta, na udaru je kritika zbog navodnog pokušaja da Crnu Goru stavi pod kontrolu Srbije. U tome, prema tvrdnjama dela javnosti, imaju i pomoć Srpske pravoslavne crkve. Ništa manje značajan je i uticaj Rusije raspostranjen u više zemalja Zapadnog Balkana – među kojima su Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Dodik i BiH Među važnijim pitanjima je i već neko vreme aktuelna funkcionalnost Bosne i Hercegovine kao države – pogotovo posle sve češćih javnih istupa Milorada Dodika, člana predsedništva te zemlje iz redova srpskog naroda i političkog funkcionera entiteta Republike Srpske, kojim dovodi u pitanje postojanje BiH i učešće srpskih predstavnika u njenim političkim, ekonomskim i vojnim institucijama. To je u balkanskoj javnosti pokrenulo polemiku i o mogućnostima uvođenja dodatnih američkih sankcija Dodiku. Inače, zbog opstrukcije Dejtonskog sporazuma njemu je još 2017. uveden embargo. Njime se podrazumeva zabrana putovanja i zamrzavanje imovine na teritoriji Sjedinjenih Država, što važi i za zemlje koje su se pridružile tom potezu. Nakon tranzicije političke vlasti u Americi početkom godine – od njenih zvaničnika su stizala uveravanja da neće biti drastičnijih promena državne politike prema Zapadnom Balkanu. Kao i da su Sjedinjene Države posvećene razvoju, dostizanju i sprovođenju reformskih procesa, čija je svrha napredak u evroatlantskim integracijama regiona, ali i poruka da tome blisko sarađuju sa Evropskom unijom. Istovremeno, međunarodne debate o Zapadnom Balkanu ispunili su stavovi dela stručnjaka i bivših diplomata u Americi i šire da je za trajno rešavanje trzavica i otvorenih pitanja među zemljama regiona, kao i ubrzanje napretka evroatlantskih integracija - potreban značajniji angažman Sjedinjenih Država u tom regionu.
