Izvor: RTS, 19.Jan.2019, 01:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronska trgovina nije bauk – kako pospešiti on-lajn kupovinu
Elektronska trgovina doprinosi razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća i utiče na ukupan privredni rast u Srbiji. Poslednjih pet godina stopa rasta elektronske trgovine u Srbiji iznosi 10 odsto godišnje, ali to nije dovoljno, smatraju u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Zbog toga su osnovali međuresornu Radnu grupu koja bi trebalo da napravi Akcioni plan za unapređenje elektronske trgovine u Srbiji za ovu godinu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Od ukupnog broja korisnika interneta u Srbiji 30 odsto kupuje preko interneta, ali više od 45 odsto korisnika interneta nikada nije kupovalo i poručivalo robu ili usluge on-lajn. Sprečavaju ih spore carinske procedure, dug rok isporuke, nepoverenje u tu vrstu trgovine, strah od on-lajn plaćanja, gubitka ličnih podataka, prevare, ali i mala kupovna moć potrošača.
"Imamo rok od narednih šest meseci u kojima očekujemo da ćemo prve preporuke za taj akcioni plan i prve mere za unapređenje oblasti elektronske trgovine doneti i nadamo se da ćemo već na osnovu toga u budžetu za sledeću godinu, a možda i iz tekuće budžetske rezerve, izdvojiti određeni novac za određene i konkretne mere", kaže Tatjana Matić, državna sekretarka Ministarstva telekomunikacija.
Elektronska trgovina nije bauk, već olakšanje kupovine. Cilj je razvijen eko-sistem elektronske trgovine sa više od pet hiljada uspešnih e-trgovaca i najmanje milion do dva miliona proizvoda. Tada bismo imali razvijeniju logistiku, jeftinije proizvode i niže provizije na plaćanja, kažu u Ministarstvu telekomunikacija.
"Razmišljamo i o nekom sistemu subvencija poštanskog saobraćaja kroz koji bi naši e-komerc trgovci zapravo mogli da dostave svoje proizvode jeftinije i brzo do potrošača u Srbiji, ali i do onih u regionu oko Srbije i time ostvare najveću prednost te trgovine", ističe Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
U Evropskoj uniji prosečni kupac preko interneta godišnje potroši nešto manje od 800 dolara, a kod nas deset puta manje. Zbog toga moramo da proširimo asortiman robe, pratimo želje kupaca, obučavamo e-trgovce, omogućimo sigurno plaćanje, brzu isporuku i na kraju, da za to obezbedimo stručnjake.
"Dosta sadržaja koji se tiču elektronske trgovine, informatike, digitalne agende su već uključeni i u univerzitetske programe i to je jedan od načina da unapredimo i kadrovsku infrastrukturu i da nam ojača elektronska trgovina", navodi Milan Dobrijević, načelnik Odeljenja za razvoj digitalne agende.
Kod nas se elektronski najviše kupuje odeća i sportska oprema, a u svetu knjige i video-materijal. Stručnjaci predviđaju da će se do 2030. godine više od 85 odsto preduzeća globalno baviti e-trgovinom, a 99 odsto transakcija će se obavljati elektronski. Zato je neophodno da Srbija razvija tu oblast, kako bi iskoristila sve mogućnosti za ekonomski napredak.
.jpg)
