Izvor: B92, 18.Dec.2018, 20:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ECB prestaje da štampa pare, da li smo u Srbiji bezbedni?
Za Srbiju usporavanje monetarne politike ECB ne bi trebalo da ima negativne efekte, kažu sagovornici lista Danas.
Nakon četiri godine štampanja para ili kako se to stručno zove kvantitativnih olakšica, predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi objavio je da prestaje sa otkupom obveznica država evrozone.
Od marta 2015. do sada ECB je kupila 2,6 biliona (hiljada milijardi) evra vredne državne obveznice, što je oko 40 odsto BDP-a evrozone, u pokušaju da pogura >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evropsku ekonomiju usporenu još od svetske finansijske krize 2008. godine. U početku je ECB upumpavala državama evrozone po 60 milijardi evra mesečno, da bi postepeno iznos bio smanjivan na 15 milijardi evra.
Dragi je ovako nešto najavio još letos i od olakšica nije odustao čak i kada su rezultati evropske privrede počeli da posustaju. Proizvodnja i usluge u evrozoni u decembru su pali na četvorogodišnji minimum, stručnjaci kažu zbog protesta „žutih prsluka“ u Francuskoj, ali i usporavanja u Nemačkoj, pa i slabije proizvodnje u Kini. Reakcija tržišta je pad vrednosti evra prema dolaru za 0,6 odsto, na nešto ispod 1,13 dolara za evro u jednom trenutku.
Za nas je pak najvažnije da li će i kako će se sve to odraziti na naše džepove. Ekonomisti kažu da nema razloga da obustavljanje kvantitativnih olakšica ECB ima bilo kakve negativne efekte na srpsku ekonomiju i da se o tome može govoriti tek kada počne podizanje kamatnih stopa.
Nebojša Savić, profesor na FEFA fakultetu, podseća da je nakon krize iz 2008. godine američki FED ušao u obiman program kvantitivnih olakšica, dok je ECB oklevala i posle sa zakašnjenjem i sama započela sličan program.
„Tako je nastao period nekonvencionalne monetarne politike koja je primerena kriznim situacijama, ali nije dobro da se dugo sprovodi i kada više nema kriznih elemenata. FED je ukinuo kvantitativne olakšice i počeo sa podizanjem referentne kamatne stope, dok je evrozona kasnila. Tako je nastala asinhrona monetarna politika na globalnom nivou, u kojoj FED od 2016. povećava kamatne stope, a ECB daje olakšice i drži nisku kamatnu stopu“, objašnjava Savić dodajući da se sadašnjim ukidanjem olakšica Evropa usklađuje sa monetarnom politikom SAD.
Za Srbiju ovo usporavanje monetarne politike ECB ne bi trebalo da ima negativne efekte, smatra sagovornik lista dodajući da je za našu privredu mnogo važnije šta će biti sa rastom evropske ekonomije.
.jpg)
