Izvor: N1 televizija, 16.Okt.2018, 18:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Direktorka EBRD: Šta je Srbiji potrebno za brži rast

Direktorka EBRD za zapadni Balkan Žužana Hargitaj kaže da predstoji još puno posla kako bi privredni rast Srbije bio brži. Navodi da treba rešiti pitanja kao što su unapređenje poslovnog okruženja, problem parafiskalnih nameta i troškova poslovanja, poreske uprave, ali ističe i da treba dodatno ojačati pravosuđe, njegovu efikasnost i nezavisnost.

Evropska banka za obnovu i razvoj vodeći je institucionalni investitor u Srbiji. Ta institucija uložila je 4,7 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << evra u 200 projekata u našoj zemlji.

Tri osnovne stvari su se promenile koje su odražene u našoj novoj strategiji - prvo, radimo u zemlji koja pregovara o pristupanju EU, i naše investicije su tu da podrže Srbiju i srpsku privredu na putu pristupanja EU, kaže gošća Dana uživo. "Pod dva, mi se nalazimo u zemlji koja je prošla fiskalnu konsolidaciju i koja ima zdrav, snažan bankarski sektor. EBRD je sebe pozicionirao na pravom mestu. Pod tri, mi nismo sami kao institucija, čak i kao međunarodna finansijska institucija - imate EIB, Svetsku banku, kineske investitore koji dolaze u zemlju, tako da moramo da pronađemo naše mesto pod suncem. Podržavamo konkurentnost srpske privede, povezanost i integraciju, naročito sa Evropskom unijom, i podržavamo zelenu ekonomiju", navela je Hargitaj.

Gošća N1 kaže da je EBRD u kontaktu s kineskim investitorima u dve ili tri različite oblasti, a da su strane investicije  više nego dobrodošle. Kad je u pitanju ulaganje u infrastrukturu, Hargitaj kaže da je danas prisustvovala samitu ministra 16 zemalja i Kine, i da je videla kakvi su planovi Srbije kad je u pitanju ulaganje u transport, koji će biti finansirani iz kineskih izvora. "U pitanju je vrednost za novac, praksa za nabavke i ono što je za nas važno - životna sredina".

Na pitanje zašto Srbija nema brži rast BDP, Hargitaj kaže da je već dosta toga urađeno u Srbiji, i da svi to hvale, ali da je puno posla ostalo i da se uradi. "Pitanja kao što su dodatno unapređenje poslovnog okruženja, parafiskalni nameti, poreska uprava, dodatno jačanje pravosuđa, njegove efikasnosti i nezavisnosti, još puno posla predstoji... Imamo više prostora za razvoj privatnog sektora. Ove godine je došlo do dosta privatizacija nekih ključnih državnih preduzeća, ali još dosta treba uraditi za unapređenje efikasnosti javnih komunalnih preduzeća... Još puno posla predstoji - ubrzana implementacija reformi i prioritet koji treba da se da - ulaganje u ljudski kapital, a to je modernizacija obrazovnog sektora", kaže Hargitaj koja dodaje da svakodnevno od svojih klijenata čuju kako se bore za kvalifikovanu radnu snagu.

Na pitanje da li je zadovoljavajući tempo promena u oblastima koje je navela, Hargitaj kaže da je to teško reći i da ne misli da bi čak i Vlada bila zadovoljna svojim tempom, koji može da se ubrza.

Kičma svake privrede su mala i srednja preduzeća, a ona se u Srbiji susreću sa brojnim parafiskalnim nametima, zatim teško dolaze do sredstava potrebnih za razvoj... Novi program EBRD trebalo bi da pomogne lakši pristup finansijama i savetima.

Govoreći o tome šta su problemi u tom sektoru, kaže da pri pokretanju poslova postoje različiti administrativni troškovi - porezi, različite dozvole... Dodaje da bi, iako u Srbiji postoji čvrst bankarski sistem, pristup finansiranju morao da bude diverzifikovan - da se više koristi lizing, faktoring, pristup tržištu kapitala...

Zašto su skupi krediti za energetsku efikasnost?

EBRD je opredelila oko 10 miliona evra za takozvane zelene kredite za energetsku efikanost. Obezbeđen je povraćaj dela sredstava kako bi domaćinstva i zgrade mogle da ulože u izolaciju prozore i vrata. Ipak, u bankama su ti krediti veoma skupi...

"Verujemo da možemo da postignemo rezultate ukoliko radimo kroz mrežu postojećih komercijalnih banaka u Srbiji, da njima prepustimo diskrecionu odluku da kažu na koji način mogu da prodaju svoj proizvod. Proizvod je u dinarima, i mi smo ponosni što nije u evrima, i to je naš mali doprinos daljoj dinarizaciji ekonomije", kaže Hargitaj.

Direktorka EBRD pojašnjava da je to praćeno komponentom bespovratnih sredstva - kad uložite u zamenu prozora ili kotlova, onda možete da dobijete povraćaj do 30 odsto investicije. Tokom vremena mislimo da će kamatna stopa opasti, dodaje.

Na pitanje da li povećanje referentnih kamatnih stopa u SAD i EU znači da je došao kraj povoljnim kreditima i jeftinom novcu, gošća Dana uživo odgovara potvrdno.

"Da, to je upravo ono što bi moglo da se kaže, naši ekonomisti to zovu normalizacijom monetarne politike. Srbija je već dosta toga uradila i u tome je reč u fiskalnoj konsolidaciji, i ne samo da je tu reč o smanjenju deficita, već i u stvaranju suficita u budžetu... To znači da govorimo o sve konkurentnijoj ekonomiji, u pripremi za skuplji novac. Srbija treba dodatno da smanji potencijalne premije za rizik, a to je reforma državne uprave, održavanje fiskalne održivosti i unapređenje konkurentnosti same ekonomije... Ovo su recepti sa velikim brojem koraka koje treba sprovesti.... Skup novac neće doći preko noći, još ima vremena da se dodatno osnaži srpska ekonomija kako bi se suočila sa ovim izazovom ".

Hargitaj navodi da su potrebne su promene u poreskoj upravi, parafiskalni nameti i sami troškovi poslovanja koji su vezani za inspekcije i druga pitanja poštovanja propisa. Za najavljeno poresko rasterećenje, kada je reč o doprinosima koje plaćaju poslodavci, Hargitaj kaže da može da bude korisno, ukoliko se sami krediti prate i drugim merama.

Nastavak na N1 televizija...