Izvor: B92, 11.Dec.2019, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenija otkaza: Od 2008. banke otpustile petinu radnika
London -- Šefovi evropskih banaka su najavili smanjenje više desetina hiljada radnih mesta, kako bi pokušali da se izbore sa hronično lošom profitabilnošću.
Pritisnuti višegodišnjim negativnim kamatnim stopama Evropske centralne banke, usporavanjem ekonomskog rasta, Bregzitom i pooštravanjem regulative, zajmodavci širom Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Španije i Švajcarske zajedno su najavili ove godine gašenje više od 60.000 radnih mesta, piše Fajnenšel Tajms.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Broj zaposlenih u prvih deset banaka u Evropi po tržišnoj kapitalizaciji pao je od 2008. godine za 20 odsto na 1,1 milion. Nasuprot tome, u prvih deset banaka u SAD-u taj pad iznosi oko 7 odsto.
Ovoliko smanjenje broja zaposlenih velikim delom potiče iz posrnulih investicionih banaka u regionu, koje trpe zbog opšteg pada prihoda i kontinuiranih gubitaka tržišnih udela zbog američkih konkurenata.
Rejting agencija Mudis, koja je ove nedelje promenila prognozu budućih izgleda globalnog bankarstva sa stabilnih u negativne, upozorava da će se "jaz u pogledu profitabilnosti između banaka iz evrozone i njihovih rivala u svetu dodatno produbiti“ u srednjem roku, uprkos velikom smanjenju broja zaposlenih.
"Troškovi smanjenja viška kapaciteta kroz restrukturiranje opterećuju bilans unapred, a povećanje profitabilnosti kao rezultat toga će se dobiti tek u dugom roku“, upozorili su Mudisovi analitičari u izveštaju.
Narednih nekoliko godina moglo bi da donese još veći udarac zaposlenima. Mnogi vodeći zajmodavci u regionu se pripremaju za potencijalni talas konsolidacije, do kojeg moglo da dođe s obzirom na to da omekšava protivljenje evropskih političara i regulatora stvaranju potpune bankarske unije.
To bi raskrčilo put prekograničnim spajanjima koja bi neminovno dovela do optimizacije kadrova eliminisanjem radnih mesta koja se preklapaju, a ne treba zanemariti ni dalju digitalizaciju poslovanja koja smanjuje potrebu za ljudskim radom, posebno u poslovanju sa stanovništvom, zaključuje Fajnenšel Tajms.
.jpg)
