Izvor: RTS, 28.Nov.2018, 00:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je opstanak reciklažne industrije doveden u pitanje
Budžet za Ministarstvo zaštite životne sredine za iduću godinu biće šest milijardi i 700 miliona dinara. Nešto je veći nego prošle godine, ali Srbija sa 0,2 odsto BDP-a za zaštitu životne sredine izdvaja i do 20 puta manje od većine evropskih zemalja. Zbog duga države opstanak reciklažne industrije dovodi se u pitanje.
Recikleri upozoravaju da će, ukoliko Vlada Srbije ne obezbedi sredstva za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << plaćanje prerađenog otpada, biti prinuđeni da zatvore postrojenja i otpuste više hiljada radnika.
"Problem nastaje zbog toga što se to plaća sa 15 meseci zakašnjenja i što se ne plati ceo iznos. Kada se to desi treću godinu zaredom, banke više nisu voljne da kreditiraju takvu industriju", kaže Vladimir Živaljević, predsednik Udruženja reciklera Srbije.
"Nismo razmišljali za sada o otpuštanju, ali ukoliko se ne bude popravila situacija mi ćemo neminovno da pribegnemo radikalnijim merama", dodaje Boško Palkovnjević, EKO reciklaža.
U reciklažnoj industriji zaposleno je oko 10.000 ljudi.
"Radimo sa kapacitetom možda 10 do 15 odsto. Mi imamo kapaciteta da eks Jugoslaviju recikliramo, uložili smo i sada treba da gledamo da li ćemo to da zatvorimo ili nećemo da zatvorimo", ističe Jovica Božić, BIS reciklaža.
Ekološka taksa po načelu zagađivač plaća, uvedena je sa idejom da se na taj način finansira zbrinjavanje otpada. Očekuje se da će ove godine republički budžet dobiti 11 do 12 milijardi dinara koje su naplaćene od ekološke naknade, a samo pola tih para opredeljeno je za životnu sredinu.
"Za nas je važno što se tu takođe krije i veliki broj novih radnih mesta. Isto tako hoću da kažem da smo razgovarali sa ministrom finansija i da u ovom trenutku postoji volja da još jednom sednemo i razgovaramo kako bismo možda do kraja godine mogli da nađemo neko od rešenja", naglašava Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.
Dok se u Srbiji reciklira svega oko deset odsto upotrebljenih proizvoda, Nemačka, na primer, preradi i iskoristi 66 odsto otpada, koliko bi do 2035. godine, kako je predviđeno novim, oštrijim evropskim propisima, trebalo da dostignu i druge evropske zemlje.
.jpg)
