Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Mar.2012, 16:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brefor: Srbiji i Evropi potrebni hrabri državnici
KOPAONIK -
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor smatra da Srbija ne može sebi dozvoliti sitne pomake, već su neophodne strukturne reforme koji će biti pokretač domaćeg ekonomskog rasta zasnovanog na izvozu.
"Svestan sam da sprovođenje ovih reformi ne predstavlja lak zadatak, ali to jeste jedini put napred. I Srbiji i Evropi su očigledno potrebni hrabri državnici", istakao je on.
Po Breforu, reforme koje se odnose na javna preduzeća trebalo bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da budu glavni nosilac modela rasta posle krize: "Poboljšanja ne moraju nužno da potiču od privatizacije, ali gotovo sigurno treba da potiču od depolitizacije, boljeg upravljanja, transparentnosti i odgovornosti, povećane produktivnosti".
Brefor smatra da bi glavni pokretači izvoza i novog modela privrednog rasta u Srbiji trebalo da budu inovacije, agrar, energetika i industrija, te da bi snažno trebalo podsticati razvoj trgovine, unaprediti klimu za poslovanje i smanjiti državne subvencije i birokratiju.
Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec istakao je da je veoma važno da Srbija posle krize izbegne "zamku" srednje razvijenosti i da nastavi putanju privrednog rasta.
"Pokazalo da država nije stvorila dovoljno čvrst institucionalni okvir u kome bi glavni učesnici - privatni biznis, zaposleni i država - obezbedili dovoljan nivo međusobne koordinacije", rekao je Bajec na panelu o usklađivanju fiskalne i monetarne politike sa industrijskim politikama.
Ukoliko to institucionalni okvir ne dozvoljava, dolazimo u situaciju da raspoloživi razvojni resursi ne omogućavaju onakav rezultat u razvoju domaćeg proizvoda baš zbog tog institucionalnog ograničenja, kazao je Bajec, objašnjavajući moguće aspekte te “zamke”.
Mi imamo razvojne potencijale, ali nemamo ključni uslov, a to je stvaranje čvrstog institucionalnog okvira jer to ograničava realni sektor i preduzetnike koji ne mogu da se posvete inovacijama i obezbede rezultat koji bi bio moguć.
"I onda, povezujući te momente, ostajemo u 'zamci' srednje razvijenosti i nemamo načina da izađemo iz nje", rekao je Bajec i istakao da nije uveren u to da se sve može obezbediti pomoću tržišnog mehanizma.
"Ako pogledate praksu uspešnih zemalja u tranziciji i privreda, nećete naći nijednu krizu u kojoj država nije odigala aktivu ulogu. Po mom mišljenju u situaciji u kojoj se nalazi Srbija, kada dođe vreme, a ja mislim da će doći skoro, ovo pitanje će biti kapitalno važno", ukazao je Bajec.
Prema njegovim rečima, zbog toga je veoma bitan početak pregovora o pristupanju EU, jer će to zapravo značiti učvršćivanje tog institucionalnog okvira.
Ranije danas, na Forumu je šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio da Srbija treba da nastavi izgradnju novog modela rasta zasnovanog na izvozu, štednji i investicijama.
Lisovolik je na Biznis forumu na Kopaoniku kazao da Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem reformi, koje bi trebalo da uključuju i teške mere, kako bi njihovi efekti bili veći i da iskoristi mogućnosti koje pruža dobijanje statusa kandidata.
Prema njegovoj oceni, dosadašnje strukturne reforme u Srbiji nisu bile dovoljne da reše probleme privrede.
Predstavnik MMF-a je naveo da javni sektor u Srbiji troši previše, dok je učešće privatnog sektora u izvozu i štednji i dalje vrlo nizak.
Lisovolik je rekao da je zato potrebna konsolidacija javnih finansija kroz strukturne fiskalne reforme, pre svega na rashodnoj strani budžeta.
On je kazao da javni dug Srbije nije nizak u poređenju s državama regiona i da je blizu zakonskog ograničenja, kao i da je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu jedno od najviših u regionu, odnosno da je veće jedino u Italiji i Ukrajini.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da sprovede reformu penzionog sistema, jer penzioni fond ima visoke izdatke i deficit, a odnos zaposlenih i penzionera je gotovo jedan prema jedan.
Šoškić: NBS uspešna u kontroli inflacije
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da centralna banka pravovremeno reaguje u sprečavanju prevelikih dnevnih oscilacija kursa, kao i da je uspešna u kontroli inflacije i stabilnosti finansijskog sistema.
"Sadašnji sistem plivajućeg deviznog kursa najprihvatljiviji je imajući u vidu stanje u privredi Srbije", rekao je Šoškić.
On je naglasio da su propali svi pokušaji fiksiranja kursa prema nekoj stranoj valuti.
"Ako privreda nema dugoročno održivu ravnotežu tekućeg bilansa, kao što je slučaj sa Srbijom, fiksni kurs troši više deviznih rezervi, povećava rizik izbijanja finansijske krize, s mogućim bankrotstvom građana, privrede, banaka i države i povećava verovatnoću povlačenja kapitala iz zemlje", rekao je Šoškić.
Kako je naglasio, održavanje fiksnog kursa zahtevalo bi bolne mere i imalo teške posledice na privredu.
Guverner je rekao da je i u režimu fleksibilnog deviznog kursa, kakav Srbija ima, moguće eliminisati rizik promene kursa korišćenjem raspoloživih instrumenata, kao što je terminsko kupovanje deviza.
"Zemlje s nedovoljnom konkurentnom i uvozno orijentisanom privredom, a koje godinama troše više nego što proizvode, koje odlažu strukturne reforme, ne privlače dovoljno direktnih stranih investicija i ne ispoljavaju reformski napor, kao što je aktivan aranžmana sa MMF-om, na srednji i dugi rok ne mogu imati relativno stabilan devizni kurs i nema te centralne banke i deviznih rezervi koje to mogu promeniti", rekao je Šoškić.
On očekuje da će inflacija nastaviti da pada i da će se u martu ili aprili kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
"Dolazak nove poljoprivredne sezone, veći rast regulisanih cena nakon izbora i prestanak važenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži dovešće do vraćanja inflacije ka cilju do trećeg kvartala 2012", rekao je guverner NBS.
Šoškić je podsetio da je za ovu godinu NBS predvidela inflaciju od četiri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
On je ukazao da su glavni problemi srpske privrede to što nije dovoljno konkurentna, nema dovoljno strateških partnera u privatizaciji i što se nedovoljno izvozi.
Govoreći o stabilnosti bankarskog sektora, Šoškić je naveo da je stopa adekvatnosti kapitala na kraju 2011. bila 19,7 odsto, stopa likvidnosti 2,16 odsto, a pokrivenost problematičnih kredita rezervacijama za gubitke 121 odsto.
Šoškić je kazao da su devizne rezerve iznosile 11,5 milijardi evra, a štednja građana 7,6 milijardi evra.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
