Izvor: B92, 04.Mar.2021, 10:26
Auto-put podelio naselje u BiH? Meštani prinuđeni da prolaze kroz cev
Evropska investiciona banka (EIB) pokrenula je istragu zbog deonice auto-puta od Banjaluke do Doboja, čiju je izgradnju finansirala.
Banka je finansirala ovu deonicu puta, dugu 35 kilometara, koja je koštala 207 miliona evra, piše Radio slobodna Evropa.
Povod za istragu i medijaciju je prijava meštana mesta Hrvaćani koji tvrde da je auto-put podelio ovo naselje u blizini Prnjavora, u severnom delu Bosne i Hercegovine, na dva dela.
Istovremeno, u Auto-putevima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << RS odbacuju kritike i ističu kako je Auto-put Banjaluka – Doboj, građen u skladu sa "prethodno urađenom studijsko-planskom dokumentacijom i glavnim projektom". Navode da su o tome, putem javnih rasprava, upoznati i meštani opština, kroz koje ta saobraćajnica prolazi.
U tom javnom preduzeću dodaju kako odbacuju sve "zlonamerne, neistinite i neutemeljene tvrdnje grupe meštana naselja Hrvaćani, koji već duže vreme u javnosti plasiraju priče o navodnom ugrožavanju života ljudi i uopšte opstanka samog mesta".
"JP 'Auto-putevi RS' uvažavalo je sve argumentovane primedbe zainteresovanih strana i uočene nedostatke smo otklanjali u zakonom definisanim rokovima. Međutim, dogovor sa grupom meštana Hrvaćana u nekoliko navrata je sabotiran, zlonamerno i neistinito interpretiran sa njihove strane i JP 'Autoputevi RS' više neće da ulazi u bilo kakvu polemiku s njima, po bilo kom pitanju“, navodi se iz JP Auto-putevi RS za Radio Slobodna Evropa.
Šta kažu meštani?
Jedna okrugla betonska cev, čiji otvor ne prelazi prosečnu visinu desetogodišnjeg deteta, već tri godine je jedini put kojim se, kako kažu, meštani naselja Hrvaćani, služe. Cev je namenjena za odvod vode na deonici auto-puta koji spaja Banjaluku i Doboj, na severu BiH.
Stanovnici navode da su im kuće razdvojene od imanja, ambulante, autobuskog stajališta i crkve, te da je cev postala put koji spaja.
Jedan od najstarijih meštana Hrvaćana, osamdesetdvogodišnji Vasilj Rebaček, kaže kako se sa štapom u ruci kroz cev provlači gotovo svakodnevno.
“Idem do Hrvaćana po lekove, prodavnica nam je u Hrvaćanima i ja moram ko neki jadnik ovuda da se provlačim. Šta sam doživeo”, opisuje Rebaček za RSE.
Najbliži nadvožnjak, dodaje on, udaljen je par kilometara.
„Nemam para za prevoz, a slabo i hodam, pa sam prinuđen ovuda da prolazim“, navodi sagovornik RSE.
Meštanin Hrvaćana Nenad Petković priča da je izgrađeni auto-put otežao život stanovnicima tog mesta.
I on sam je, kaže, prinuđen prolaziti kroz cev predviđenu za skupljanje oborinske vode. Do betonskog okruglog prolaza se prilazi uskom stazom, i spušta nekoliko metara do samog ulaza. Na ulazu u cev se najčešće nalazi i voda zaostala od prethodne kiše. Bez čizama se, kaže Petković, može proći jedino u letnjim mesecima.
„Prilaz je planinarski, morate se paziti, morate biti u čizmama, morate ih nositi sa sobom, pa prezuvati. Ili imate izbor, ići četiri i po kilometra okolnim putem na kojem je gust saobraćaj, preko nadvožnjaka ili 400 metara ovuda kroz cev“, priča Petković.
Hrvaćani, prema popisu stanovništva u Bosni i Hercegovini (BiH) iz 2013. godine, imaju nešto više od 400 stanovnika.
Podneli su prijavu Evropskoj investicionoj banci, tvrdeći da je Kompanija "Integral inženjering", koja je za JP Auto-putevi RS, gradila objekte na auto-putu mimo projekta i regulacionih planova.
Promenjen i tok reke
Kako ističu stanovnici Hrvaćana, promenjen je i tok rečice Crkvene.
„Ova vodenica je mlela žito za pet i više sela, bila je jedina odavde do laktaške opštine, a sad nema više ništa. Otkada je izgrađen autoput, tu je baruština, smrdi, ne može se živeti“, priča za RSE Slavoljub Bundalo.
Bundalo je vodenicu nasledio od oca. Kaže kako auto-put nije zaustavio samo vodeničko kolo, već mu je i onemogućio život u Hrvaćanima.
Sa jedne strane, uz sami autoput mu je kuća, a preko puta auto-puta, zemlja.
Svakodnevna briga mu je, kaže, kako 80 ovaca prebaciti na drugu stranu autoputa, jer nema nadvožnjaka.
"Ja sada moram tri kilometra goniti ovce, to je nemoguće. Dolazio je neki veštak iz Prnjavora, vedio je moj kamiončić i kaže, ‘Što ne natovariš ovce na kamion, pa voziš’. A ja pitam ko će pohvatati 80 ovaca. Ja bih morao svaki dan za to da platim dva, tri momka, da utovare ovce kod kuće, pa istovare na livadu, pa tamo utovare naveče, pa istovare kod mene kući“, žali se Bundalo.
Stanovnici Hrvaćana kažu da neće odustati od zahteva da im se poveže naselje na odgovarajući način. O svemu su upoznali i diplomate Evropske unije u BiH koji su ih posećivali, te predstavnike Evropske investicione banke.
Ukoliko se ne reše problemi, stanovnici Hrvaćana najavljuju nove tužbe.
Sporna i priključna saobraćajnica
Vlasnik zemljišta na kojem je izgrađena petlja Ratko Mihajlović je uputio prijavu Evropskoj investicionoj banci, u kojoj navodi da mu nije isplaćena oduzeta zemlja, te da mu je trasa auto-puta uništila mogućnost da se bavi poljoprivredom od koje je živeo.
„Moj najveći problem je što je trasa autoputa podelila i uništila moje imanje, te se kao registrovani poljoprivredni proizvođač više ne mogu baviti svojom osnovnom delatnošću, pa moram ugasiti svoje domaćinstvo“, piše Mihajlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
