Izvor: B92, 17.Avg.2018, 11:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država naredila: Hitna sanacija, blokovi otpadaju svaki dan
Čak šest od osam zagrebačkih mostova trebalo bi da se hitno saniraju, pokazala je studija IGH s početka ove godine.
Tu studiju je grad Zagreb naručio još pre dve godine, neposredno nakon što je inspekcija izdala rešenje za Most slobode, koji je u teškom stanju i s njega skoro svakodnevno otpadaju kameni blokovi.
Pešački most najstariji je od postojećih, sagrađen 1938. Služi samo za pešački promet. Nedavno je urađen asfalt, ali nije se radilo na povećanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bezbednosti. Svojevremeno je Vijadukt nudio tri miliona kuna za sanaciju, ali dogovor s Gradom nije postignut.
To za Jutarnji list navodi Željko Uhlir iz Ministarstva graditeljstva i prostornog uređenja, koji nakon tragedije u Đenovi, gde je pod ruševinama vijadukta smrtno stradalo više od 40 ljudi, upozorava na katastrofalno stanje mostova u Zagrebu.
Najgori je, kaže Uhlir, Most slobode. Grad Zagreb je početkom godine napokon raspisao konkurs za njegovu obnovu, vredan 19 miliona kuna, ali do danas radovi, koji bi trebalo da traju tek pet meseci, nisu počeli. S Mosta su još 2015. počeli padati kameni blokovi, a još se tada najavljivala inspekcija svih zagrebačkih mostova.
Sagrađen je 1959. kao važna veza starog i novog Zagreba. Prema izjavama stručnjaka, u najalarmantnijem je stanju, padanje kamenih blokova postalo je uobičajeno
“Od 2000. se na nivou države donose četvorogodišnji planovi građenja i održavanja javnih saobraćajnica, u šta spadaju i mostovi, tuneli, nadvožnjaci i podvožnjaci, i tu je situacija dobra jer se redovno obavlja kontrola. Problem su jedinice lokalne samouprave jer mi nemamo uvid u stanje njihovih saobraćajnica. Podstaknuto ovom tragedijom u Đenovi, Ministarstvo će od velikih gradova sada tražiti da nam dostave svoje planove održavanja”, poručuje Uhlir, koji je inače i projektant nekih mostova.
Gradovi su, nastavlja, obavezni da održavaju svoju infrastrukturu, ali je problem što država nema kontrolu nad njima jer nisu obuhvaćeni vladinim programima i nemaju uvid u stanje.
“Najveći je problem u Gradu Zagrebu jer on i ima najviše takve infrastrukture. Zagrebački su mostovi građeni između pedesetih i ranih šezdesetih godina, a ne sećam se da smo u poslednjih 20 godina imali neku veću sanaciju. Reč je o sistemskoj nebrizi za društvenu imovinu, jer kad inspekcija izađe na teren, to znači da neko nije radio svoj posao dobro, kao što je bio slučaj s Mostom slobode”, ističe Uhlir.
Dodaje da je, osim Mosta slobode, prema toj studiji IGH, potrebna hitna sanacija petlje u Držićevoj, Mosta mladosti, Domovinskog mosta, Jankomirskog mosta i pešačkog Savskog mosta.
.jpg)
