Izvor: Ekologija.rs, 16.Mar.2015, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zeleni energetski preobražaj: toplotna pumpa kao primer dobre prakse
Centar za zelenu ekonomiju Zelenih Srbije održao je prvu u nizu tribina posvećenih predlogu Zelenog energetskog preobražaja Srbije. U narednom periodu Zeleni će predstaviti niz predloga javnih politika kao i praktičnih rešenja koje će ići u pravcu povećanja energetske efikasnosti i prelaska na obnovljive izvore energije. Ovom kampanjom želimo da pokažemo da je Srbija spremna za smanjenje korišćenja fosilnih goriva, i da će taj preobražaj ići u korist i životne sredine i građana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << Na prvoj tribini održana je prezentacija primene toplotne pumpe u energetskoj efikasnosti pod nazivom „Velike toplotne pumpe – Izvor energije grejanja i hlađenja, primer dobre prakse – izveden projekat (pumpa od 5.5 MW)“.
Direktor Centra za zelenu ekonomiju Goran Mitić istakao je da su Zeleni Srbije u svojoj politici identifikovali Beograd kao veliko „energetsko gubilište“ zbog lošeg načina upotrebe energije. Takva situacija vrlo brzo može da dovede svakog pojedinca i svakog preduzetnika u bezizlazan položaj. Mitić je istakao da je toplotna pumpa jedan od mogućih odgovora šta to znači obezbediti energiju na efikasan način. Najjeftinija energija je ona koju nismo ni morali da proizvedemo. Postavlja se pitanje da li imamo odgovor na to? Naš zeleni energetski preobražaj polazi od studije slučaja. Zeleni Srbije su prepoznali da su građani ti koji su predvodnici u zelenoj ekonomiji i energetici, oni se nalaze pred izazovom očuvanja svojih života i energetskih zajednica. Srbija često kasni u tome da neke stvari primeni u javnoj politici. Naš zadatak je da kažemo da Zeleni imaju rešenja i da to promenimo.
Goran Mitić je dao je primer stambene zgrade koja je napustila daljinski sistem grejanja u Jagodini, koja je uz primenu toplotne pumpe obezbedila sistem i grejanja i hlađenja uz istu cenu. Kao primer loše prakse u Srbiji naveo je javni objekat Palatu Srbije koja troši energiju mazuta samo za grejanje. Nameće se pitanje šta je sa koncepcijom zelene, održive energije?
Daljinski sistemi će izumreti. Jer je nemoguće održati sistem koji gubi 40% energije u dovodu za toplu vodu, 20% u odvodu i da 45% energije izlazi kroz prozore i stanove. Zeleni Srbije grade energetski održivu politiku, koja se bazira na znanjima i dostupnim tehnologijama i inovacijama i imaju rešenja. Promene u politici su neophodne.
Inž. Đurađ Čvokić iz kompanije Energynet je prikazao jednu studiju slučaja sa velikom toplotnom pumpom baziranu na blizini reke i primeni energije iz vode. On je na primeru grada Duindorpa u Holandiji koji je bio nerentabilan i trošio puno energije na grejanje i hlađenje pokazao na koji se način može izvesti energetski preobražaj. Grad je izvršio građevinsku rekonstrukciju izolacije zgrada, koja je bila preduslov. Potom je uz subvencije države razvio projekat sistema grejanja i hlađenja uz primenu obnovljivih izvora energije (Severno more). Cena investicije je bila oko 10 miliona evra, a cena uštede na godišnjem nivou oko milijardu evra. Pored ekonomske uštede i nezavisnosti od energenata prednosti ovog sistema je smanjena emisija CO2, koji doprinosi razvoju klimatskih promena i efekat staklene bašte. Primeri primene toplotne pumpe karakteristični za naše podneblje su stambena zgrada u Sremskoj Kamenici i Manastir Vaskrsenja Hristova.
Direktorka Zelenih Srbije Žaklina Živković je izjavila da se kampanja koju su Zeleni Srbije pokrenuli oslanja i na veliku evropsku kampanju Zelenih partija širom Evrope. Zbog problema između Rusije i Ukrajine, Evropa se suočila sa činjenicom da njena zavisnost od uvoznih energenata utiče i na geostratešku poltiku. Strah koji se širi Evropom utiče na sve zemlje da razmišljaju o eksploataciji škriljaca, otvaranju novih termoelektrana i nuklearnih elektrana. Zeleni imaju drugačija rešenja. Osnova zelene energetske unije je decentralizacija. Obnovljivi izvori energije su demokratski, pored toga što su ekološki, i na duži rok su isplativiji. Kada Zeleni razmišljaju o energetici oni razmišljaju o naseljima i pojedincima koji samostalno proizvode svoju energiju. Najveći problem koji Zeleni vide su klimatske promene, efekat staklene bašte i velike emisije u atmosferu, ali energetika je sve više i jedan ekonomski izazov. Sve veći računi za struju najviše idu na štetu građana a ne velikih kompanija, koje su u Srbiji najveći dužnici. Donosioci odluka moraju da stoje uz svoje građane. Moramo se izboriti sa socijalnim izazovom i izazovom energetske ovisnosti. Zato su ovakvi primeri iz prakse veoma važni.
Član IO Zelenih Srbije dr med. Dejan Pavlović je istakao da primena ovakvih rešenja treba da bude pozdravljena od svakog mesta i svake ustanove i institucije uzimajući u obzir da je ušteda emisije CO2 oko 50%. On veruje da će se promovisanje ovakvih rešenja vršiti od strane Centra za zelenu ekonomiju i sprovoditi kroz politiku Zelenih Srbije.
Direktor centra za zelenu ekonomiju Zelenih Srbije Goran Mitić je na kraju skupa istakao da je u oblasti definisanja javne politike tehnologija dostupna, ljudi su usvojili mehanizme i spremni su da ponude alternativna rešenja. Suština je u tome da lična i javna sredstva treba da koristimo u svrhu ozelenjavanja naših života. Činjenica je da je 60% naloga za prinudno izvršenje iz oblasti naplaćivanja javnih usluga za grejanje u Republici Srbiji. Nije dovoljno imati samo predstavu o Strategiji energetike. U prilog tome je primer Palata Srbije koja se greje na mazut, a svi ministri energetike pričaju o tome da će grejanje i hlađenje rešiti alternativnim izvorima energije. Suština je više od ličnog primera. Tu počinje naša promena javne politike u Srbiji i primena u praksi – pritiskom na donosioce odluka. Jer je nemoguće da ako Srbija nema kredibilitet na sopstvenim primeru da ga primenimo na nekom drugom sistemu – zaključio je Mitić.
.jpg)
