Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Sep.2020, 18:20

Stari subotički vinari čuvaju tradiciju nekadašnje berbe i proizvodnje

Najautentičnija subotička vina ne možete pronaći na policama prodavnica. Ta vina, podrumi u kojima nastaju, vinogradi iz kojih potiču i vinari koji ih stvaraju odolevaju industrijalizaciji i komercijalizaciji, a da bi došli do njih morate dobrano da se potrudite, da poranite na lokalnu pijacu, ili pratite rukom pisane znakove pored puta koji vas vode do njih. A još teži je put kojim se prolazi do njihovog nastanka. I vodi pravo u prošlost.

“Domaćine od ovoga >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dvora, došla moba da ti vino proba! Došli ti na berbu, došli ti na Dužijancu vinograda!” - ovako se nekada dolazilo u vinograde širom okoline Subotice. A tako je i danas, doduše u mnogo manjoj meri. Ali egzotičnijoj.

Dok velike industrije vina pune police prodavnica i mame turiste ponudom od čokota do kreveta, stari subotički vinari čuvaju tradiciju nekadašnje berbe i proizvodnje. Jedan od njih je i Miloš Stantić koji jednom godišnje okuplja porodicu, prijatelje i poznanike na tradicionalnoj berbi grožda u vinogradu koji ima više leta od njega, s obzirom da je prvi čokot posadio još njegov deda.

“Ne treba se bojati posla. A, ovi isto na pijaci što dođu, pa kažu: šta je vama, vi samo uberete. Pa, dođi od početka do kraja, pa da vidiš šta je”, kaže on.

A taj kraj privlači Stantićeve prijatelje i porodicu da se odmaknu i odmore od grada i modernih tehnologija, na svojevrsno putovanje u prošlost i međusobno povezivanje, gde kroz posao i razgovor vreme mnogo brže prođe nego što su i mislili.

“Svaki dan ti je isti – posao, kuća, kuvanje. Eto, danas je nedelja, pa neću biti za šporetom, ako ništa drugo družimo se, malo se šalimo, pričamo. U momentu ako ne pričaš, razmišljaš o nečemu. Inače, generalno, volim da sam u prirodi. Baš gledam ako imam neku priliku i da odem”, ističe Dijana Radak.

Obrano grožđe na muljanje, pa u presu staru skoro jedan vek, gde se iz grozda izvlači serum istine, star gotovo koliko i čovečanstvo, a koji će moći da se kuša oko katoličkog božića. Ili malo pre.

“Nekada sam imao i po hiljadu i šesto litara, a sada ne znam, ako bude šesto do osamsto. I povadio sam dosta. Nema ko da radi, a ja sam sve ne mogu da stignem”, konstatuje Stantić.

“Mi ćemo obradi i popiti, ništa se ti ne sekiraj. Samo ti radi”, dobacuju radnici na mobi.

Sve što se u Stantićevom imanju uradilo proteklog vikenda, prošlo je kroz vredne male ruke njegovih unučića. Ko zna, možda vinska mušica kod nekog od njih probudi ljubav koju ka vinu deda gaji, pa ne dozvoli da i ovaj doživi sudbinu mnogih vinograda u okolini Subotice, a koji žive samo u pesmama i starim fotografijama.


Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...