Izvor: Blic, 14.Sep.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija ima deset opcija za pregovore sa Rusijom o NIS

Vlada Srbije će sa Rusima istovremeno pregovarati o svim elementima energetskog sporazuma, što bi trebalo da rezultira potpisivanjem jednog ugovora koji bi u paketu obuhvatio magistralni gasovod, investicije u regionalno skladište gasa u Banatskom Dvoru i kupoprodajni ugovor za NIS. Ovakva pregovaračka platforma, koja sva tri bitna elementa energetskog sporazuma tretira kao jedinstven paket, dogovorena je na nivou državnog vrha. Spremni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smo za otvorene razgovore sa ruskim partnerima i očekujemo da će oni početi 22. septembra, kada je najavljena poseta gospodina Šojgua Beogradu - kaže za „Blic" Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije.

Dinkić ističe da će srpska strana učiniti sve da se energetski aranžman sa Rusijom što pre konkretizuje, tako da donese maksimalnu korist za obe strane, što podrazumeva i puno uvažavanje realne vrednosti NIS, čiju je tržišnu vrednost procenio na 2,2 milijarde evra renomirani nezavisni revizor.

Da li će upravo razlika u ceni od 700 miliona evra između potpisanog protokola i procene „Dilojta i Tuša" biti glavni argument srpske strane za dobijanje magistralnog gasovoda?

- Ne bih otkrivao našu pregovaračku platformu. Pripremili smo desetak pregovaračkih opcija. Za Srbiju je najvažnije da se u paketu napravi dogovor sa Rusima o sva tri elementa, uz uvažavanje realne tržišne vrednosti NIS, koja je procenjena na 2,2 milijarde evra. Sporazum ostavlja mogućnost da dobijemo magistralni gasovod, jer nam garantuje protok od minimum 10 milijardi kubika, a za magistralni je potrebno preko 18 milijardi kubika gasa. Neophodno je definisati nivo investicija u regionalno skladište u Banatskom Dvoru, nivo i dinamiku investicija u NIS, ali i ekološke standarde, pitanje demonopolizacije unutrašnjeg tržišta, kao i minimalnu cenu po kojoj će se otkupljivati akcije građana i zaposlenih u NIS.

Da li će predizborna obećanja uticati na rebalans budžeta? Guverner Jelašić upozorava na to da ćemo svi debelo platiti zbog većeg budžeta.

- Obaveza javnog objavljivanja imovine svih funkcionera ne košta ništa. Konkurs za 500 evropskih i 1.000 domaćih studentskih stipendija iziskuje određena sredstva, ali je korist od znanja mladih ljudi daleko veća. Dolaskom „Fijata" otvoriće se oko 15.000 radnih mesta. Najveći trošak je povećanje penzija, koje će građane koštati oko 150 miliona evra, a to nije bilo obećanje ni G17 plus ni liste „Za evropsku Srbiju".

Ipak, SPS-PUPS-JS su stranke u Vladi kao i G17 plus...

- Da. To je bila cena formiranja vlade koja će nastaviti reforme i ubrzati evropske integracije. Povećanje penzija je odobreno na gornjoj granici mogućeg i tu liniju ne smemo da pređemo.

Da li će doći do pomirenja G17 plus i SPS pošto je vaš koalicioni partner DS spreman na to?

- Svaka stranka ima pravo na svoju politiku u granicama Ustava. Nama se to pomirenje čini suvišnim i nepotrebnim. U prošlosti smo imali dijametralno suprotne stavove o političkim pitanjima i nema razloga da sada prelazimo preko toga. U fokusu naše politike su građani, a ne druge stranke.

Šta će političkoj sceni Srbije doneti rascep u SRS?

- Iznenađen sam rascepom u SRS, ali to je verovatno moralo da se desi posle niza poraza na izborima. U demokratiji je slaba opozicija opasnost za vlast. Zato sam upozorio stranačke kolege da se ne opuštaju.

Po vama, rascep SRS znači samo slabljenje opozicije?

- Gotovo da opozicije i nema. Danas imamo najslabiju opoziciju u proteklih 10 godina.

Da li je tačno da je bivši premijer Koštunica kočio izručenje Karadžića?

- Ne znam. Mogu samo da pretpostavljam. Ako su ljudi iz službe bezbednosti znali za Karadžića ranije, onda se postavlja pitanje zašto pre nije uhapšen.

Kada građani Srbije mogu da se nadaju članstvu u EU?

- Moramo učiniti sve da u toku sledeće godine postanemo zemlja kandidat za članstvo u EU. Ali moramo biti brži. Treba da iskoristimo priliku i uđemo u Uniju zajedno sa Hrvatskom. Ipak, najvažnije je kada će naši građani imati više posla i evropski životni standard. U ovom trenutku prioritet su evropski zakoni koji će dovesti do ukidanja viza, dobijanje statusa zemlje kandidata, kao i pristup evropskim fondovima. Paralelno moramo pripremati sve krajeve Srbije za ulazak u EU.

Pooštravanje zakona sprečava zloupotrebe

Bivši ministar Predrag Bubalo koristio je službeni stan iako je imao svoj. Zašto su svi to već zaboravili?

- Mi to nismo zaboravili. G17 plus je već predložio pooštravanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kako bi se onemogućilo takvo ponašanje u budućnosti. Kao što smo obećali u kampanji, svi funkcioneri će morati na sajtu Agencije da objave svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, štednju u bankama, kao i stanove koje su dobili od države na korišćenje. U skupštinskoj proceduri se već nalazi Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom i korupcijom. Oba zakona će biti usvojena do kraja godine.

„Giljotina" seče trećinu propisa?

Najavili ste giljotinu propisa. Koji propisi će se naći prvi na udaru?

- Reč je o uklanjanju i pojednostavljivanju jednog broja propisa. Zadatak je da sistematski napravimo popis, a zatim pozovemo javnost da da svoje predloge i komentare od marta do septembra sledeće godine. Do kraja sledeće godine preporučićemo Vladi da jedan deo propisa pojednostavi, a druge da stavi van snage. Procena je da je najmanje jedna trećina propisa suvišna. Ima akata još iz vremena Titove Jugoslavije. Uvešćemo i princip kratkih rokova za davanje odgovora građanima, kao i pravilo da ćutanje administracije znači odobravanje. Tako će se sprečiti korupcija, jer kroz odugovlačenje u davanju raznih rešenja i dozvola ljudi iz administracije traže mito da bi ubrzali izdavanje dokumenata. Naša je procena da ćemo giljotinom propisa smanjiti troškove poslovanja firmi za 25 odsto.

Nastavak na Blic...

Mondo: Dinkić: Sa Rusima pregovori o svim elementima