Izvor: Blic, 16.Nov.2017, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ĆUTANJE NIJE ZLATO Kako bi Banjaluka izgledala da se građani nisu pobunili: Crkva u Boriku, automobili na Banj brdu
Roditelji više ne plaćaju boravak u bolnici sa decom, sačuvano je dečje igralište u Boriku, a dvorište Banskog dvora je otvoreno, a sve zahvaljujući građanima koji nisu pustili nadležne da rade kako hoće a da se ne čuje i njihov glas.
Kada političke partije zakažu, tu „uskaču“ građani kreću u borbu da se čuje i njihov glas. Prave grupe građana, pokreću lokalne inicijative, organizuju proteste, te >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potpisuju peticije.
U Banjaluci su to radili najčešće kako bi sačuvali zelene površine, poboljšali stanje u kulturi i obrazovanju, ali rešavali i male probleme, poput kontejnera na trotoarima.
Kada se radi o uspehu građana, svi dobro pamte prošlogodišnju veliku inicijativu „Za Borik“, kada su građani peticijama i borbom sprečili da se izgradi pravoslavna crkva u Boriku na mestu gde je veliko dečje igralište i zelena površina.
Prikupili su 5.000 potpisa, inicijativu poslali u gradski parlament, te na Skupštini dobili jednoglasnu podršku od 18 prisutnih odbornika.
Glasna borba vodila se i oko Banj brda, gde su Banjalučani sprečili nameru nadležnih da dozvole da se automobilima prolazi kroz, skoro jedino, mesto za rekreaciju.
Prošle sedmice još jedna akcija je urodila plodom, i to ona da majke besplatno mogu ostati u bolnici sa svojim bolesnim detetom.
Sve su to svetli primeri toga šta sve građani mogu uraditi kada se udruže, ali nažalost, još uvek je više onih koji završe neslavno, odnosno, budu ignorisani.
- Naša vlast proizvodi toliko kriza da ih je nemoguće rešiti ni da se svi građani udruže. To što oni nemaju osećaj i što sve spada na građane je veliki problem. Svakako da su građanske inicijative pozitivna stvar, a posebno kada rezultiraju promenama – kaže Dražana Lepir, predsednica Udruženja „Oštra nula“.
Dodaje da su uz pomoć svojih inicijativa i pomoći građana, proteklih godina mnoge probleme i barijera rešene i kada su u pitanju osobe sa invaliditetom.
Pored ovog udruženja, mnogo akcija imalo je i Centar za životnu sredinu, zahvaljujući kome je Banj brdo i dalje oaza za pešake, a na poboljšanju uslova za bicikliste radi i Udruženje „Banjalučka kritična masa“, kao i mnoga druga.
- Uspeh je motiv da se uključi što više ljudi. Nije bitno ko organizuje, niti ko učestvuje, bitno je da ideje delimo na dobre i loše i da zajedno nešto promenimo – kaže najmlađi odbornik Draško Stanivuković (PDP), koji je i sam organizovao inicijative, a mnoge od njih su imale uspeha.
Dodaje da su građanske inicijative odlična praksa koja bi se kod nas trebala češće promenjivati, a osim građana oko njih bi se mogli više aktivirati i gradski odbornici.
- Bitno je da se građanima u njihovoj borbi pridruži neko ko će privući interesovanje medija, jer nadležni najbolje popuštaju pod pritiskom, a mediji tome mnogo doprinose – dodaje Stanivuković.
Građanske akcije imale su uspeha i kada su u pitanju uređenje šetališta, dečjih igrališta i mnogih drugih manjih akcija, za koju je najbolji primer Petrićevac, gde su građani sami izgradili prvo dečje igralište u ovom naselju.
Bile uspešne ili ne, građanske inicijative, uspehe ostvaruju samo na lokalnom nivou i to ako su baš istrajne. Retko se desi da građanska inicijativa dođe do Narodne Skupštine Republike Srpske i promeni zakon.
Često se spominje da se građanske inicijative prema političkim strankama odnose kao alternativna medicina prema zvaničnoj medicini. Ne mogu da ih nadmaše, ali ipak deluju.
Društvene mreže
Društvene mreže su najčešća promocija za pojedine inicijative. U sve više slučajeva građani „okupljanja“ počinju upravo na Fejsbuku ili Tvireru, gde se uz brojne lajkove i objave može videti koliko njih podržava određenu ideju. Nažalost, to često zna dati i lažnu sliku o svemu, jer ideja na društvenim mrežama zna imati i na hiljade simpatizera, dok na teren i u borbu izađe tek njih stotinak.
.jpg)
