Izvor: RTS, 19.Maj.2022, 14:18
Zlostavljač je uvek u džepu, svakog trenutka decu vreba 750.000 sajber predatora
Prema podacima Interpola, u svakom trenutku na internetu se nalazi 750.000 sajber predatora. Najviše vrebaju decu na društvenim mrežama, onlajn igricama, sobama za čet, forumima, blogovima. Zabrinjava podatak da će samo jedna od deset žrtava obavestiti roditelja ili odraslu osobu od poverenja o nasilju. Ana Mirković, psiholog i jedan od autora Priručnika medijske pismenosti za roditelje, ističe da je i dalje najintenzivniji sajber buling, vršnjačko nasilje na internetu. Smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da pre svega roditelji treba da se uključe u problem, jer dugo misle da se to dešava nekoj drugoj deci i da internet nije njihova nadležnost.
Ana Mirković naglašava za RTS da je digitalno nasilje dominantno svuda u svetu zato što je ono fuzija različitih tipova, tu je i emocionalno, psihološko, socijalno, seksualno nasilje, eksploatacija, a sve to može da kulminira i fizičkim nasiljem.
Ukazuje da svako dete koje prolazi kroz proces digitalnog nasilja, bilo da ga trpi ili ga posmatra, ima svest o tome da to vidi mnogo veći broj ljudi nego što može da zamisli.
"Zlostavljač je uvek prisutan, on je u mobilnom telefonu, to znači da je u džepu, ispod jastuka, u rancu i ne može se od njega pobeći. Opterećujuće je što tome nema kraja, jer kad se nađe na nekoj društvenoj mreži, platformi, zauvek tamo stoji. Opterećujuće je za svako dete i roditelje koji ne znaju kako da se s tim nose", istakla je Mirkovićeva.
Roditelji moraju da se uključeSmatra da roditelji najviše treba da se uključe u problem, jer dosta dugo misle da se to dešava nekoj drugoj deci i da internet nije njihova nadležnost, da oni imaju neka pametnija posla. Takođe, često misle i da mala deca nemaju problem već samo velika, a to, kaže, nije tačno.
"Mi smo ovaj priručnik posvetili baš roditeljima i pričamo o tome da nema tabu tema bez obzira na to o kom uzrastu je reč. Dali smo roditeljima savete kako da o tim kompleksnim temama razgovaraju s decom do šest godina, koja se nalaze na tom preoperacionalnom stadijumu razvoja", objašnjava Mirkovićeva.
Dalje navodi drugu fazu razvoja od 7 do 11 godina, gde dete može logički da razmišlja, ali s konkretnim predmetima i u konkretnim situacijama.
I onda slede stariji od 12 godina, koji je poslednji, formalno operacioni stadijum, kada dete može da razlikuje realnost od mašte, filozofije i nekih različitih viših misaonih procesa.
Navodi i da su sve te teme iz medijske pismenosti, kao što su govor mržnje, stereotipi predrasude, rijaliti, knjige, društvene mreže, advertajzing, marketing, obrađivali kroz ove aspekte.
"Naš savet je prvo da roditelji moraju više da se uključe, društvene mreže ne smeju biti digitalna cucla maloj deci, dadilja nešto starijoj deci. To je ogroman resurs znanja i informacija i mogućnosti da komuniciramo, ali na koji način – to je na roditeljima", poručuje psiholog. Dete do šest godina može da dođe do vrlo agresivnih sadržaja, odnosno oni dođu do deteta.
"Sajber buling" najintenzivniji Posebno naglašava da kada dete mlađe od sedam godina vidi pornografski sadržaj, to strašno loše utiče na njegovu psihu, to je za njega uznemirujući prizor koji nema ništa s ljubavlju, vrlo agresivan čin i zato se deca sklanjaju od takvog sadržaja.
Roditelj mora biti prisutan i ako se pojave sadržaji mržnje, kako bi detetu postavio pitanja i saznao da li se dete uplašilo i kako je sve to razumelo.
Ističe da je najintenzivniji sajber buling, vršnjačko nasilje na internetu.
"Malo, malo pa se desi neka tuča, to se snimi pa se pošalje na razne platforme. To je uznemirujuće i za decu koja su žrtve nasilja, ali i za onu koja učestvuju u tome, a nisu ni svesna", upozorava ona.
Ukazuje i na "gruming" nasilje, kada devojčice od 12 i 13 godina, ali i dečaci, započinju komunikaciju s nepoznatim ljudima i dele sve pa i intimu.
"Treba osnažiti svakog pojedinca u društvu, sve se danas dešava prebrzo i sve je fluidno. Važno je da možemo da pratimo te promene i da budemo otvoreni i da ne znamo. U ovim temama je najvažnije znati koliko ne znamo i tek kad shvatimo koliko ne znamo, možemo i da radimo na sebi", zaključila je Mirkovićeva.
.jpg)
