Izvor: RTS, 03.Maj.2021, 11:04
Život nije vatromet, izađite iz žrvnja koji mrvi – važne lekcije psihologa Ramile Vulić Bojović
Odmor je sastavni deo života. Da bi čovek mogao da ostane u fokusu, koncentrisan, da odgovori na visoke zahteve mora paralelno sa poslom koji obavlja da ima period neke potpuno drugačije aktivnosti. To ne mora uvek da bude povezano sa finansijama, već je povezano sa svešću o tome da izađemo iz svakodnevice, iz žrvnja koji mrvi, kaže za RTS Radmila Vulić Bojović, psiholog i porodični psihoterapeut.
Gostujući u Jutarnjem programu, Vulić >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Bojovićeva kaže da ljudi mogu da funkcionišu i rade na dobar način samo ako imaju adekvatan odmor.
Prema njenim rečima, odmor je u prirodi ljudskog funkcionisanja, čak i na biološkom nivou. Da bi mogao da ostane u fokusu, koncentrisan, da bi mogao da odgovori na visoke zahteve, mora paralelno s poslom koji se obavlja da ima period neke potpuno drugačije aktivnosti.
"To ne mora nužno da bude da se ne radi ništa, može da se radi nešto drugo i boravi na drugom mestu. To nije uvek povezano sa finansijama, već je povezano sa svešću o tome da izađemo iz svakodnevice, iz žrvnja koji mrvi. U današnje vreme svi radimo previše. Postoji jedan paradoks: ili radimo previše ili nemamo posla uopšte. Sredina se nekako ne nalazi", kaže Vulić Bojovićeva.
Poručuje da se u toj sredini, odnosno osmišljenim odmorima i aktivnostima neguje ono što je značajno. To su pre svega porodični odnosi i odnosi sa prijateljima.
"Ljudski rod ne može da opstane u izolaciji. To je posebno pojačano u ovom trenutku kada imamo pandemiju i ozbiljne opasnosti sa kojima se suočavamo. Nekada samo pričati sa nekim je velika stvar", poručuje psiholog i porodični psihoterapeut.
Na medijskoj sceni pažnju privlače loše vesti"Na medijskoj sceni desilo se nešto da tiraž odnosno pozornost, pažnju privlače uglavnom loše vesti, crne hronike, skandali, ružne stvari, devijacije. To je nešto što privuče pažnju na prvu loptu, da angažuje čoveka i da ga nekako spreči da počne da promišlja i razmišlja šta je u pozadini tih vesti", kaže Radmila Vulić Bojović.
Dodaje da je to, nažalost, uzelo maha, kao da se podilazi najnižem ljudskom impulsu, bez ideje da se malo produbljuju stvari i nekim drugim sadržajima.
Prema njenim rečima, ljudi su generalno radoznali, vole senazacije, pojačani naboj i impuls kada je u pitanju informacija.
"To je nešto što je u ljudskoj prirodi – da smo željni da saznamo više o tome. Ono što nedostaje to je drugi korak. To je razmišljanje i ideja šta te vesti stvarno znače i kakav utisak i uticaj ostavljaju na nas. Kakav je efekat onoga što mi saznajemo kao informaciju. Uglavnom jedno uznemirenje, pojačan naboj, pojačana napetost, ali iz toga ništa dobro ne proizlazi, samo ostaje na tome i onda je to nedovoljno", poručuje porodična psihoterapeutkinja.
Ukoliko postoji mogućnost – izmestiti se iz svakodnevice Odmor ne treba nužno povezivati sa putovanjima, ali je jako dobro da, ukoliko za to postoji mogućnost, izmestiti se iz svakodnevice.
"To ne mora uvek da bude povezano sa dalekim destinacijama. Ako nam je nešto ova pandemija donela, postali smo svesni koliko je zemlja u kojoj živimo lepa, a da to ne mora da bude povezano sa velikim troškovima. Ja ne bih izjednačavala odmor i putovanje, ali je dobro ukoliko ponekad možemo sebi da priuštimo da se izmestimo iz svakodnevice", naglašava Vulić Bojovićeva.
Posledice rada od kuće tek ćemo videtiPorodična psihoterapeutkinja ističe da je rad od kuće fenomen koji ćemo tek razumevati, kakve je sve posledice ostavio na pojedince, porodice, društvo.
"Vi u životu imate svoje unutrašnje organizatore, ali imate i spoljne oragnizatore. Ja sam prošle godine gledala vrlo uspešne, vredne ljude čiji su psihološki kapaciteti i mehanizmi za savladavanje teških situacija potpuno kolabirali usled rada od kuće. Sve što je spolja organizovalo njihov život je nestalo, posao je postao prisutan mnogo više nego inače u njihovim životima, granica između privatnog i poslovnog se potpuno pomerila i ljudi jednostavno nisu znali šta će s tim", objašnjava Radmila Vulić Bojović.
Prema njenim rečima, već duže vreme se suočavamo sa dosta ozbiljnim zasićenjem ljudi čitavom ovom pandemijskom pričom, gde ljudima više ne možete da objasnite kako to da postoje mere, mere se poštuju, kontakata nema a bolest je i dalje s nama.
"Očigledno da moramo da promenimo nešto u našem funkcionisanju i načinu života kako bismo naučili da živimo sa virusom jer on neće tek nestati", poručuje psihološkinja.
U redu je imati motvaciju, ali u redu je i ne uspeti uvekJoš jedna školska godina se završava. Verovatno će naredna dva meseca biti intenzivnija kada su ocenjivanje i provera znanja u pitanju.
"Ako ništa drugo, priča sa koronom i epidemijom postavila nam je stvari malo u perspektivi. Ljudi obično gledaju i razmišljaju o prijemnim ispitima i proverama znanja kao da je to pitanje biti ili ne biti i kao da je to pitanje svih pitanja. A nije. Postoje mnogo važnije stvari. Radite koliko možete, pripremite se, ali shvatite da je to samo jedna od faza u školovanju. Neće se ništa strašno desiti ukolko ne budete ne najbolji, ali treba da budemo najbolji što možemo", poručuje Vulić Bojovićeva.
Dodaje da je u redu imati motvaciju i želeti da budeš što je bolji moguće, ali u redu je i ne uspeti uvek. Imperativ uspeha podižemo na pijedestal da sve ostalo što je manje dobro ne dolazi u obzir i tako se stvara velika frustracija.
Ideja o stalnoj sreći nekompatibilna ljudskom iskustvuIdeja o tome da bi svi trebalo da budu stalno ili često srećni i da je jedino poželjno stanje je nekompatibilno ljudskom i realnom iskustvu. Tako se stvara frustracija i "bilduje" anksioznost.
"Ako imate nekoga ko ništa osim uspeha i nagrade ne prepozanje kao vredno i važno, vi onda imate nekoga ko će jako čeznuti za tim i biti nezadovoljan svojom svakodnevicom jer je malo verovatno da ste uvek na vrhu svojih mogućnosti i da ste uvek uspešni u svemu što radite. Dobro bi bilo sve ove promene u društvu iskoristiti za jedno malo redefinisanje, za uživanje u blistavim momentima, jer nije život vatromet već trenuci koji nam nešto znače", poručila je Radmila Vulić Bojović, psiholog i porodični psihoterapeut.
.jpg)
