Izvor: RTS, 16.Apr.2018, 13:46

Zabrana fizičkog kažnjavanja dece podelila i javnost i struku

Zabrana fizičkog kažnjavanja dece podelila i javnost i struku

Statistika pokazuje da se samo 19,6 odsto dece u Srbiji vaspitava nenasilnim metodama. Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta uputio je Srbiji 41 preporuku, među kojima je i zabrana telesnog kažnjavanja dece. Usvajanje novih zakona i uspostavljanja institucije ombudsmana za prava deteta, kao i sistemski nadzor, najbolji su način sprovođenja ove preporuke, kažu u Ministarstvu za rad.
"Batina je iz >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << raja izašla" – odavno je omiljena vaspitna metoda u Srbiji. Batine, poneka ćuška ili šamar, dugo su bili lek za sve: neposlušnost, nedolično ponašanje ili loše ocene u školi. Uskoro će ih, prema preporukama Ujedinjenih nacija, zameniti nove metode.

"Polazimo od toga da treba eksplicitno zabraniti fizičko kažnjavanje dece. Međutim, ne uvodim tu pravnu normu kao represivnu pravnu normu prema roditeljima koji će se zbog nečega kažnjavati i ukoliko upotrebe fizičku silu, to smo definisali kao razvojnu pravnu normu gde u prvi plan dolazi obaveza države da pomogne roditeljima u primeni određenih nevaspitnih metoda vaspitanja", objašnjava Dragan Vulević iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Zabrana fizičkog kažnjavanja dece podelila je ne samo javnost nego i psihologe. Jedni smatraju da država i zakon ne smeju da propisuju pravila vaspitavanja dece, a drugi da fizičko kažnjavanje nema vaspitnu vrednost. 
"Razlikuju se i roditelji i deca, a razlikuju se i vaspitne situacije. Teško je uvek naći dobro rešenje i dobro odmeriti vaspitni postupak, a jedno od njih je i kazna, za svaku situaciju. To je jedan hod po tankoj žici i nešto u čemu roditelji prave i greške, ali je vrlo važno na koji način posle izlaze na kraj sa tim greškama", napominje psiholog Ivana Orolicki.
"Kaznene mere profesora blage" 
Kriza vaspitanja u porodici, prenosi se i u školu. Iskustvo pokazuje da kaznene mere koje nastavnici i profesori smeju da primenjuju, i sami učenici smatraju, blagim i nedelotvornim. 
"Misle da te mere nisu efikasne, jer su blage, a blage su jer su to uglavnom neki ukori, simbolične kazne. A jedina prava i konkretna kazna od koje deca nekako i strahuju jeste smanjena ocena iz vladanja", kaže Orolicki. 
Zabranom fizičkog kažnjavanja smanjio bi se stepen nasilja, najpre u porodici, a zatim i društvu.  
"Telesnim kažnjavanjem se krše prava deteta na potpuni i pravilni razvoj, na poštovanje fizičkog integriteta i ljudskog dostojanstva i jednakost pred zakonom. Ako nije dozvoljeno da telesno kažnjavamo odraslu osobu, ne bi trebalo da kažnjavamo ni dete telesno", smatra Sanja Zrnić iz pi-ar Centra za prava deteta.
Fizičko kažnjavanje dece nije dopušteno ni u zemljama u okruženju, a ovu zabranu prihvatila je i većina zemalja u svetu. Iako istraživanja pokazuju da čak 93 odsto roditelja u Srbiji smatra da fizičko kažnjavanje nije potrebno primenjivati u vaspitanju dece, oko 43 odsto mališana ipak je doživelo takav vid kazne.

Nastavak na RTS...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.