Izvor: Blic, 14.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za odnošenje otrova nema dovoljno novca
VALJEVO - Otrovno i veoma jako dezinfekciono sredstvo "lizol”, dobijeno kao humanitarna pomoć početkom devedesetih, smešteno je u nekoliko gradova u Srbiji. U Valjevu ga ima oko 800 kilograma u magacinu stočne pijace, a u Šapcu 2.900 litara u fabrici "Zorka”. U Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine kažu da se ovaj otrov čuva na sigurnom u mnogim gradovima, ali da njegovo uništavanje nije moguće jer ne postoji odgovarajuće postrojenje u Srbiji, a izmeštanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije moguće zbog nedostatka novca.
"Blic” je u junu 2007. godine kancerogeni "lizol”, čija je upotreba zabranjena pre više od 15 godina, otkrio na tavanu tržnog centra nove valjevske pijace, nakon prijave vlasnika jednog lokala u koji je sa tavana tržnog centra počeo da se sliva ovaj toksin. Zbog visoke spoljne temperature, naime, lizol je počeo da sagoreva i curi. Paketi u kojima je bilo 800 kilograma ovog otrova, kao humanitarna pomoć stigli su u valjevsku bolnicu, gde su u par navrata korišćeni za dezinfekciju podova i sanitarnih čvorova, pošto je tada stav Ministarstva zdravlja bio da je lizol dozvoljeno dezinfekciono sredstvo ako se kontrolisano upotrebljava. Pošto u bolnici nije bilo mesta za njegovo držanje, tadašnji zvaničnici valjevskog Zdravstvenog centra i preduzeća koje gazduje valjevskim pijacama, dogovorili su da "lizol” bude smešten na tavanu tek sagrađenog tržnog centra nove pijace. Nakon pisanja "Blica”, reagovala je ekološka inspekcija, pa je otrov prebačen u magacin stočne pijace na periferiji Valjeva, gde se i danas nalazi.
U razgovoru za "Blic” republički inspektor za zaštitu životne sredine u Šapcu Branislava Tešić kaže da je "lizol” u Valjevu, kao i u drugim gradovima Srbije, "pod ključem” i da građani ne treba da budu zabrinuti zbog njegovog štetnog dejstva. Međutim, rešavanje ovog problema trenutno nije izvodljivo. - "Lizol” može da se izveze ili da se izvrši njegovo uništenje u postrojenjima za preradu opasnog otpada. S obzirom na to da takvo postrojenje u Srbiji ne postoji, jedino rešenje je njegov izvoz. Stav Ministarstva za zaštitu životne sredine je da će izvoz opasnog otpada biti organizovan kada finansijski budemo sposobni da organizujemo taj posao. U međuvremenu, možemo samo da ga čuvamo na bezbednim mestima - kaže Branislava Tešić.
"Lizol” se, kako kaže Tešićeva, koristio kao dezinfekciona tečnost za pranje podova ili mokrih čvorova u mnogobrojnim ustanovama, uključujući bolnice i škole, dok njegova upotreba po međunarodnoj konvenciji nije zabranjena pošto je otkriveno da je kancerogen. Valjevo nije usamljeni primer u Srbiji jer, po rečima Tešićeve, manje ili veće količine "lizola” postoje u svim većim gradovima koji su devedesetih godina dobijali tu vrstu humanitarne pomoći.
- Cela republika je bila opremljena "lizolom” koji se koristio za pranje u zdravstvenim ustanovama, školama, kasarnama ili Kazneno-popravnim zavodima, ali kada je doneta zakonska odluka o njegovoj zabrani, svaki grad je obezbedio njegovo skladištenje na bezbednom mestu i držanje "pod ključem”. U Šapcu, na primer, u magacinu firme "Zorka - zaštita bilja”, nalazi se 2.900 litara "lizola”, takođe sakupljenog iz bolnica i škola - navodi Branislava Tešić.
Izmeštanje košta jedan evro po kilogramu
Što se tiče mogućeg izvoza "lizola”, republička inspektorka za zaštitu životne sredine Branislava Tešić kaže da to nije jeftin posao, pošto je za jedan kilogram ovog opasnog otpada potrebno obezbediti "nešto preko jednog evra za obezbeđenje izvoza”.
- Republički fond za zaštitu životne sredine će u narednom periodu obezbediti neka sredstva, ali za sada, zbog ekonomske krize, ne možemo očekivati ništa epohalno kada je u pitanju rešavanje ovog problema - kaže ona.
