Izvor: RTS, 29.Jul.2019, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za bezbedniji saobraćaj potrebno sanirati "crne rupe" u glavama vozača
Proteklog vikenda u saobraćajnim nezgodama u Srbiji život je izgubilo devet osoba a povređeno je više od 100. Nadležni upozoravaju sve učesnike u saobraćaju da se ponašaju odgovorno i da poštuju propise. U policiji ističu da su letnji meseci najpogubniji a stručnjaci poručuju da je, uz politiku kažnjavanja, potrebno promeniti svest vozača i raditi na njihovoj edukaciji i saobraćajnom vaspitanju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Direktor policije Vladimir Rebić rekao je, gostujući u emisiji Oko, da se od 1980. godine vodi zvanična statistika o broju nastradalih u saobraćaju i da je do devedesetih broj poginulih u jednoj godini bio između 1.800 i 1.900. Kasnije je taj broj varirao oko 1.200, a posle 2001. godine se značajno smanjio. Najpovoljnija godina u tom smislu je bila 2014. kada je poginulo 547 osoba.
Rebić kaže i da se pokazalo da su letnji meseci najopasniji i najpogubniji. U nekim od letnjih meseci ginulo je i po 250-300 učesnika u saobraćaju. Sada je situacija povoljnija i taj broj je između 40 i 60, zavisno od meseca.
Ističe da, posle ovakvog vikenda, možda nije korektno govoriti o brojevima, ali se statistikom mora služiti kada se analizira.
Direktor policije objašnjava i da je tokom letnjih meseci saobraćaj na magistralnim putevima heterogen jer se na istom putu nalaze i motorna vozila koja razvijaju velike brzine, teretna vozila, traktori, razne poljoprivredne mašine i bicikli. Ističe da svaki od tih učesnika za sebe mora da poštuje propise.
Rebić dodaje da je to prilika da se razmisli o redukciji dostupnosti puteva za sve učesnike u saobraćaju u danima vikenda.
Potrebno menjati svest vozača
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja podseća da je, kada je prošle godine u aprilu izmenjen zakon, ukazao da će efekat kazni imati ograničen vremenski domet u roku od šest do 12 meseci. Ističe da se nakon tog perioda efekat topi i da se situacija vraća na staro.
Zbog toga poručuje da su značajne sistemske aktivnosti kojima će se promeniti svest vozača. Vozači će se kaznama primorati da promene ponašanje, ali im neće biti promenjena svest, navodi Okanović.
Poručuje da nijedna zemlja nema toliko policajaca da pokrije svaki deo puta i da je zato potrebno raditi na obrazovanju učesnika u saobraćaju. U tom smislu istakao je jake medijske kampanje koje moraju da budu brutalne.
"Ne možemo nekoga ko 30 godina nije vezivao pojas na zadnjem sedištu da ubedimo apelom, moramo da imamo brutalne scene na ekranima i jake kampanje", poručio je Okanović i dodao da je potrebno značajno više sadržaja iz saobraćajnog vaspitanja u školama.
U tom smislu, objašnjava da su mnogi izgubili živote jer nisu potrošili dve sekunde da vežu pojas. Govoreći o značaju pojasa, rekao je da je, na primer, ako se vozi "samo" 50 kilometara na čas, to isto kao pad sa deset metara visine. Dogodiće se unutrašnje krvarenje i verovatno će ubrzo nastupiti smrt. Ukazuje i da je nevezivanje na zadnjem sedištu još strašnije jer mogu da stradaju i oni ispred.
Dvotočkaši često nevidljivi za druge vozače
Komentarišući dvotočkaše kao učesnike u saobraćaju, Vladimir Rebić je rekao da su u prethodnom periodu, sa Agencijom za bezbednost saobraćaja sprovođene kampanje jer vozači dvotočkaša često mogu da ne budu viđeni od strane drugih učesnika u saobraćaju, pre svega zbog brzine kojom se kreću.
Dodaje i da oni često smatraju da, ako su na glavnom putu, imaju apsolutnu prednost, ali ih vozači često ne vide i ne mogu da anticipiraju kojom se brzinom kreću. Naročito je istakao da se oni u gradskim uslovima kreću između vozila i traka i da se dešava da ih ostali vozači ne primete.
Kada je reč o kritičnim tačkama u saobraćaju, Damir Okanović je rekao da su to one deonice na kojima se nezgode dešavaju češće nego na ostalim. Dodaje da tu krivica ne može da bude samo na vozačima, već da postoje elementi puta koji se mogu otkloniti.
Navodi da se radi na upravljanju crnim tačkama, ali ističe da su najveće crne tačke u našim glavama i da se to mora promeniti jakim i brutalnim kampanjama.
U tom smislu, objašnjava da su mnogi izgubili živote jer nisu potrošili dve sekunde da vežu pojas. Govoreći o značaju pojasa, rekao je da, na primer, ako se vozi "samo" 50 kilometara na čas, to je isto kao pad sa deset metara visine. Dogodiće se unutrašnje krvarenje i verovatno će ubrzo nastupiti smrt. Ukazuje i da je nevezivanje na zadnjem sedištu još strašnije jer mogu da stradaju i oni ispred.
Mladi vozači nesvesni rizika
U letnjim mesecima mladi više izlaze, ostaju duže u provodu i više se koriste automobili. To su razlozi zbog kojih su letnji meseci rizičniji za bezbednost u saobraćaju rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, savetnik u Agenciji za saobraćaj Milan Ilić.
Prema njegovim rečima, rezultati istraživanja u svetu koji se poklapaju sa domaćim istraživanjima, pokazali su da mladi vozači nemaju dovoljno pređenih kilometara u saobraćaju, da nisu dovoljno svesni rizika kao i da imaju potrebu za adrenalinom.
Kaže i da je jedan od bitnih faktora za rizično ponašanje pritisak vršnjaka uz brzinu i konzumiranje alkohola.
Milan Ilić navodi i da u velikim gradovima policija kontroliše vozače u blizini mesta gde se konzumiraju alkoholna pića a u malim mestima to nije moguće u tolikoj meri. Isto tako, u velikim mestima, za razliku od manjih, postoje i taksi službe.
Apeluje na mlade vozače i na njihove roditelje da budu svesni kojim rizicima se izlažu kad izlaze u provod automobilom. Ističe da 95 odsto mladih vozi automobil koji je u vlasništvu njihovih roditelja i da roditelji moraju da budu svesni svoje uloge i da ličnim primerom pokažu vozačima kako da budu bezbedni. Ilić navodi i da u svetu postoje treninzi za rodtielje.
.jpg)
