Izvor: RTS, 22.Avg.2018, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučić slavistima: Vreme za "novo prosvetiteljstvo"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je u vremenu u kojem živimo, sa "skraćenim verzijama" znanja i informacija, po formuli "sve u 140 karaktera", očigledna potreba za "novim prosvetiteljstvom" i ljudima koji promovišu šire i temeljnije duhovne vrednosti.
"Čini mi se, kada pogledam, da je sve svedeno na 140 karaktera, na skraćene verzije znanja i informacija, da je došlo vreme da se bavite >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poslom zbog kojeg je slavistika nastala", rekao je Vučić na prijemu u Predsedništvu Srbije, za učesnike 16. Međunarodnog kongresa slavista.

"Vreme je za neko novo prosvetiteljstvo, nove hodočasnike duha. Onakav kakav je bio naš Dositej Obradović, koji je pre više od 200 godina znao u čemu je problem. I kada je govorio: 'Knjige, braćo moja, a ne zvona i praporci' kao da je pred sobom imao isto ovo naše vreme okupirano raznim zvonima i praporcima i njihovim zveketom koji ništa ne znači", poručio je Vučić.  
Vučić je zahvalio slavistima što su Beograd i Srbiju načinili prestonicom tako važne teme i zamolio ih, one koji su došli iz drugih zemalja, da se u Beogradu i Srbiji osećaju kao kod svoje kuće, svoj na svome.
"Posebno prijateljima sa prostora bivše Jugoslavije, sa kojima nismo uvek delili sve iste vrednosti, isti pogled na prošlost, ali uveren sam da ćemo umeti da gradimo zajedničku uspešniju budućnost", rekao je Vučić.
Predsednik je rekao da je ponosan što je Beograd domaćin takvog kongresa, rekavši da ima laku i prelepu dužnost da pozdravi učesnike i poželi da se ne čeka novih sedam decenija od Aleksandra Belića da se skup ponovo održi u Srbiji.
Prema njegovim rečima, ovaj skup je ogromna prilika da Beograd sebe iznova legitimiše kao svetski slavistički filološki centar.
Rekao je da je pročitao negde kako slavistika nije naročito važna, što, naravno, nije tačno i dobro je, kaže, što su slavisti i Srbija uspeli da to prepoznaju.
"To je velika i važna stvar, veliki predmet za čitav svet. Svet ne može bez slavistike, niti slavistika bez sveta. Ogromno je nasleđe slovenskog jezika, veliko međusobno prožimanje na zapadnu i istočnu misao i jezik. Ništa manje ovaj svet nije uticao na slovenski jezik i misao", rekao je Vučić.
Svojim radom, slavisti, kako je objasnio, otkrivaju sva blaga protkane kulture.
Vučić je ukazao da je ogroman korpus slovenskog naroda, koji danas naseljava trećinu, a po nekima i polovinu Evrope.
Naglasio je da ne postoji oblast gde slovenski narodi nisu dosegli visine.
Zbog toga slavistika, prema njegovim rečima, ne može da bude mali i nevažni predmet i stvar.
"Kongres slavista prva odrednica za definisanje identiteta"
Dekanka Filološkog fakulteta u Beogradu Ljiljana Marković istakla je da to što je Srbija deo tog bogatog jezičkog, misaonog, književnog i kulturnog sveta daje kongresu slavista i Beogradu prvu odrednicu važnosti za definisanje i učvršćivanju našeg identiteta.
"Prvi put slavistika postaje jedna stasala, razvijena, moćna humanistička nauka koja staje čvrsto u funkciju društvenog, ekonomskog i kulturnog preporoda naših društava, ekonomija i država", navela je Markovićeva. 
Markovićeva je u ime okupljenih predsedniku Vučiću uručila komplet knjiga na ruskom jeziku koje predstavljaju srpsku književnost, nauku i kulturu.
Predsednik Komiteta slavista Boško Suvajdžić rekao je da je slavistima velika čast što su danas u Predsedništvu.
"Bez iskrene i plemenite podrške počasnog predsednika kongresa Aleksandra Vučića, ovaj kongres ne bi mogao biti održan u ovakvom formatu. Ovde smo da razgovaramo o brojnim naučnim temama, da negujemo nauku, kulturu i obrazovanje i da podižemo mostove spajanja nauka", rekao je Suvajdžić.
Kako kaže, teško je oceniti sve aspekte Kongresa slavista, ali ova poseta Predsedništvu podiže značaj tog skupa na viši nivo.
Motoki Nomaći sa Univerziteta Hokaido iz Japana kaže da je za Japance velika čast da budu deo ovog kongresa.
"Srbija mi je drugi zavičaj, tako da mi je jako drago što posećujem Srbiju", dodao je Nomaći.
"Ovo je izuzetna prilika za nas slaviste da budemo zajedno, da se upoznamo sa kolegama o kojima znamo samo čitajući njihove knjige, naučne radove. Sada možemo da se sretnemo i razgovaramo o našim istraživanjima", naglašava Agnes Kriza sa Univerziteta u Kelnu.
U radu beogradskog kongresa učestvuje oko 1.000 slavista iz 43 zemlje.

Nastavak na RTS...