Izvor: Danas, 28.Jan.2015, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veličanje Karadžića i Mladića je nepatriotski i glupo
Beograd - Građani Srbije nikada, ni od koga, nisu dobili odgovor na ključno pitanje: da li je Srbija sarađivala sa Hagom zarad ispunjavanja formalnih uslova za nastavak evropskih integracija ili je to bila moralna obaveza zvaničnog Beograda prema žrtvama i suštinska potreba Srbije da postane normalna pravna država.
Odgovor na ovo pitanje, pre će od sudskih presuda iz Haga, biti osnov za obnovu razumevanja među nevinima na svim stranama u krvavim balkanskim sukobima. Tek >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << tada će se stvoriti mogućnost da se obezbedi pravda za žrtve i da rat postane prošlost, rekao je za Danas Slaviša Lekić, jedan od autora dokumentarnog filma "Pad haških begunaca", koji će u četvratk u 21h biti emitovan na TV Prva. Ovaj trodelni dokumentarni film tematizuje skrivanje, potragu i hapšenje najtraženijih haških begunaca optuženih za genocid i najteže ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih. Pored njega ovaj političko-dokumentarni triler potpisuju Jovana Polić i Bojana Lekić. Prvi deo filma nosi naziv "Pad Ratka Mladića".
* Da li ste prilikom istraživanja nailazili na otpor?
- Kako kod koga. Imali smo izuzetnu podršku Tužilaštva za ratne zločine. Gospodin Ljajić bio je veoma otvoren, kao i generali Aleksandar Dimitrijević i Zoran Stanković. Odličnu saradnju imali smo sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA), što nam je omogućilo da u ovom serijalu prvi put za javnost govori nekadašnji direktor BIA Saša Vukadinović. Odazvao nam se i nekadašnji načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina Aleksandar Kostić i konačno, projekat je podržalo i Ministarstvo kulture. S druge strane, neki od aktuelnih ili bivših predstavnika države nisu pokazali interes za učešće u ovom projektu. Zvanično - zbog prevelikih obaveza. Mislim da je u pitanju nešto drugo, ali bih tu neukusnu konstataciju sačuvao za sebe. Vučić je, kao i uvek, bio zauzet. Koštunica i ljudi iz njegovog okruženja nisu nas udostojili čak ni odgovora. Ivica Dačić, takođe. Ministarstvo odbrane je razlog što u serijalu ne govori general Svetko Kovač. Ali, sigurni smo da zbog toga nismo uskraćeni ni za jednu važnu informaciju koju od drugih nismo dobili. Snimili smo razgovore sa dvadesetoro najrelevantnijih sagovornika, aktera, koji su mogli da svedoče iz prve ruke. Razgovorima su prethodili dani i dani proučavanja arhivskog materijala i beležaka iz pripremnih razgovora. Iz uglavnom opravdanih razloga, neki od sagovornika neke činjenice nisu mogli da ispričaju u kameru, ali su bili voljni da ekskluzivne detalje podele sa nama tokom nezvaničnih razgovora. Ukrštanjem tih detalja sa informacijama koje smo saznavali i od ljudi koji nisu direktno učestvovali u projektu, dolazili smo do zaokružene slike koju smo mogli gotovo verno rekonstruisati. Najveće zasluge, nesumnjivo, ima Miodrag Miki Rakić, čiji je doprinos utkan u svaku sekundu serijala, iako ga, nažalost, nismo snimili pre nego što ga je bolest pobedila.
* Koliku ulogu u skrivanju haških begunaca su igrale državne bezbednosne strukture?
- Ogromnu. Ali i potpuno različitu, u zavisnosti od perioda potrage za beguncima. Umesto da hapšenjem i izručenjem Mladića vojska skine krivicu sa svojih pleća, oni su mu aktivno pomagali u višegodišnjem skrivanju. Kad je Mladić prestao da bude dobrodošli stanar vojnih objekata, naknadna saznanja pokazaće da su opstrukcije tokom potraga i "potraga" za njim dolazile s drugih strana. Baš kao što je civilna tajna služba tolerisala kretanje i skrivanje svog ratnog junaka, a haškog optuženika za ratne zločine - Radovana Karadžića. Rat je jedno, a zločin je nešto sasvim drugo. Ni vi, ni ja, nismo učestvovali u ratu, a kamoli počinili zločin. Ali zločini jesu počinjeni. Neko se jeste debelo ogrešio. Bez obzira na to što nisam čovek koji voli narod ili državu kao neke vrednosti koje su konačne, znam da se narod ne može ogrešiti, kao što se ne može ogrešiti ni država, kao takva. Ali se može ogrešiti i jeste se ogrešila politička elita. Kako u ratu, tako i tokom deceniju i po dugog skrivanja optuženih za najteže ratne zločine.
*Koji je bio osnovni razlog zbog kojeg je Srbiji bilo potrebno čak 16 godina da okonča saradnju sa Hagom?
- Obožavanje i veličanje Mladića, Karadžića i njihovih ratnih kompanjona oduvek sam smatrao ne samo izopačenim već i neoprostivo glupim i nepatriotskim. Ta osećanja koja su poput kvasca rasla u režimu devedesetih, u politici koja je dovela do najdubljeg nacionalnog sloma, nisu nestala ni posle demokratskih promena 5. oktobra, a nisu ugasla ni u eri najevropskije vlade koja je bila na sceni do sredine 2012. godine. Noseći politički autoriteti u Srbiji dugo su saradnju sa Hagom svodili na puko tehničko, a ne pitanje nacionalnog prosvećenja i katarze. Građani Srbije su početkom dvehiljaditih bili protiv toga da njihova vlada izručuje haške begunce, što je bio uslov za brži ulazak u EU, a istraživanja su pokazivala da skoro tri četvrtine stanovništva želi u Evropu. Bez obzira na to što bi ograničavanje procesa u Hagu samo na zločince skinulo teret krivice sa srpskog naroda, politička elita se iz nekog razloga plašila da će to biti suđenje kompletnom narodu. Verujem da je iz tog razloga dolazilo do miniranja saradnje. Svakako, ne treba zaboraviti ni činjenicu da otpor saradnji sa Hagom nisu pružale samo ključne poluge Miloševićevog režima, policija, vojska i posebno njene službe bezbednosti, koje još uvek nisu bile "renovirane", već i patriotski blok u vladajućoj koaliciji. Mislim da su sve vlade, od onih Miloševićevih, do Tadićeve, uključujući i vladu Zorana Đinđića, za cilj imale samo jedno: da izbegnu da Srbija, kao država, preko svojih građana optuženih u Hagu i sama bude optužena za genocid. Niko tu iz vlasti nije hteo da brani ni Miloševića, ni Mladića, ni Karadžića, a posebno ne nekog Gorana Hadžića, sitnog špekulanta koji se obogatio u ratu, već je, prosto, prevladao strah da se njihovim svedočenjem i osudom može nauditi državi, koja, da se razumemo, snosi krivicu za ono što se dešavalo u ratu u kome, je li, nije učestvovala.
* Kakve reakcije javnosti očekujete na "Pad haških begunaca"?
- Od onih kojima je istina merilo vrednosti svakako pozitivne. Reakcije ovih koji nisu odgledali ni kadar filma, a već na forumima traže skidanje izdajničkih glava ukalkulisane su mnogo pre početka rada na projektu. To ide u rok službe.
O patriotizmu
* Imajući u vidu da je film finansiran iz istih sredstava kao i tekst BIRN-a, koji je izazvao burnu reakciju premijera, da li očekujete slične komentare?
- Ne. Iako ovaj film nije pravljen za potrebe države, niti je pravljen da se država njime ponosi, on je nešto najlekovitije i najpatriotskije što se na našem kulturnom, ali ne samo kulturnom nebu, pojavilo u poslednjih deset godina. Samo će prave patriote znati da je to zaista tako. A verujem da Vučić to jeste.
.jpg)
