Izvor: RTS, 08.Sep.2019, 22:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Važno je imati mesta koja čuvaju sećanje na Holokaust

Više od sedam decenija od završetka Drugog svetskog rata Srbija nema memorijalni kompleks posvećen žrtvama tog sukoba. Plan da se on izgradi na mestu nekadašnjeg logora "Zemun" u kome je stradalo oko 7.000 Jevreja i 10.636 logoraša, uglavnom Srba, još nije ostvaren. Predsedavajući Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust Džordž Santer obišao je sa delegacijom Topovske šupe i Staro sajmište. O izgradnji memorijalnog kompleksa razgovaraće sutra sa srpskim zvaničnicima. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Džordž Santer u razgovoru za RTS navodi da je značajno da se memorijalni kompleksi izgrade u Srbiji, kako bi se čuvalo sećanje na stradale.

"I dalje ima preživelih logoraša, ali oni će umreti u narednih nekoliko godina. To znači da ćemo izgubiti direktna svedočenja. Zato je važno da imamo mesta koja čuvaju sećanje i stoga je ovo mesto važno za mene i Međunarodnu organizaciju sećanja na Holokaust", istakao je Santer.
Upravo ste obišli Topovske šupe i Staro sajmište - mesta stradanja Jevreja, Srba i Roma tokom Drugog svetskog rata. Kakav je utisak s obzirom na to da ovde ništa ne podseća na žrtve?
Tužan sam što se zgrade urušavaju, moramo da odamo počast žrtvama na dostojanstven način. To mora da bude interes grada i države, da se mesta sačuvaju, jer ljudi koji ovde sede i jedu možda i ne znaju šta je ovde bilo.
Mora da se radi na podizanju svesti u svim državama, pa i u Srbiji, da se osvetle i dobre i loše strane istorije. Moramo da imamo hrabrosti da se suočimo sa prošlošću i gledamo u budućnost.
Izgradnja Memorijalnog centra na mestu nekadašnjeg logora "Zemun" je više puta najavljivana i odlagana. Mislite li da će vaša poseta ubrzati radove?
Činjenica je da sam ja već treći predesedavajući koji za sedam godina dolazi u Beograd kako bi se videlo dokle ste stigli sa projektom. Mislim da je bilo previše obećanja i da je interes Srbije da naparavi koncept razvoja i postavi vremenski okvir.
Nadam se da ću sutra, kada sa delegacijom napustim Beograd, nakon razgovora sa srpskim zvaničnicima, biti optimističniji nego kada sam stigao u Srbiju.
Jedan od razloga što nekadašnji logor ovako izleda je i to što nema saglasnosti o tome kako bi trebalo da izgleda memorijalni centar, koliko muzeja da sadrži... Koji je vaš predlog?
Sve strane – jevrejske zajednice, romska udruženja, država i opština – moraju da priznaju da je sadašnje stanje neprihvatljivo. To ne priliči prestonici kakva je Beograd. To je interes i sa urbanisitičke tačke gledišta.
Ovo je i pre rata bio primer dobre arhitekture. Ako očuvamo ovo zdanje, očuvaćemo i arhitektonski element Beograda iz perioda pre rata. Neslaganje neće nestati i zato država mora da preuzme odgovornost, da okupi sve strane i predoči da ovako ne može.
Nadam se da će zakon o Starom sajmištu biti usvojen na jesen. U ovom trenutku se ne mešamo u koncept memorijalnog centra, ali ne možete samo da očuvate zgrade, već morate da im date sadržaje i život i zainteresujete za to mlade ljude.
Kada ste stupili na dužnost pre pola godine, rekli ste da je obrazovanje ključno u čuvanju sećanja na Holokaust. Da li se učenjem može stati na put negiranju Holokausta i reviziji istorije čije primere srećemo širom sveta, ali i u okruženju - u susednoj Hrvatskoj?
Problem je neznanje, što mnogo mladih ljudi i ne zna za Holokaust i koncentracione logore. To je već odgovornost vlada da u školama na pravi način obrađuju to pitanje. Mora se početi od malih nogu. Ovo ovde je otvorena rana i ne može takva da ostane.

Nastavak na RTS...