Izvor: Blic, 04.Sep.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U našim školama učenje putem interneta naučna fantastika
BEOGRAD - Tek trećina osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik, da bi roditelji u svakom momentu preko interneta mogli da vide ocene i izostanke svoje dece. Učenje na daljinu, koje je postalo praksa u razvijenom svetu, u Srbiji je još u domenu naučne fantastike.
U Ministarstvu prosvete čak nemaju ni precizne podatke koliko škola u Srbiji ima elektronski dnevnik, a procena firmi koje se bave prodajom ovih softvera je da se oko trećina srednjih i osnovnih škola osavremenila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na ovaj način. U tom ministarstvu kažu da su oni dali preporuku da može da se koristi elektronski dnevnik, ali su za finansiranje škole morale da se snalaze same. U pomoć su pritekle lokalne samouprave, donatori, ali i sami roditelji.
- Dovoljno je da roditelj ima šifru i da u svakom momentu putem interneta može da vidi ocene svog deteta i izostanke. Kod nas je elektronski dnevnik uveden pre dve godine zahvaljujući opštini Vračar. Primećeno je da se u školama koje imaju elektronske dnevnike uspeh učenika popravio, a i smanjen je broj izostanaka - priča Dejan Stanković, direktor OŠ „Sveti Sava”.
U „Media netu”, firmi koja se bavi prodajom softvera za elektronski dnevnik, kažu da je 650 škola u Srbiji uvelo elektronski dnevnik, i to 80 srednjih i 570 osnovnih. Pojedine lokalne samouprave poput Novog Sada, Kikinde i Smedereva finansirale su uvođenje elektronskog dnevnika u svim školama.
- Oko 80 odsto roditelja ocene prati preko interneta, dok 20 odsto, uglavnom iz seoskih sredina, putem SMS poruka. Za informisanje putem SMS poruka roditelj mora da pošalje upitnu poruku koja košta 20 dinara sa PDV-om - objašnjava za „Blic” Nebojša Jovanović, vlasnik „Media neta”, i dodaje da instaliranje softvera za elektronski dnevnik košta 1.000 evra.
Ove inovacije u školama praćene su otporom nastavnika, posebno starije generacije. Negoduju stalno da im to predstavlja dodatni posao, neredovno unose ocene, tako da se desi da roditelji za jedinicu saznaju sa mesec dana zakašnjenja. Retko, ali dešavalo se i to da roditelji dobijaju SMS poruku sa informacijama za pogrešno dete.
Naravno, u Srbiji čak ni dobre ideje ne mogu da se sprovedu u delo a da nisu praćene nekim aferama. Tako su uvođenje elektronskog dnevnika pojedinci prepoznali kao mogućnost za brzu zaradu. To je u brojnim manjim sredinama dovelo do toga da se odustane od projekta.
Nije samo kontrola ocena i izostanaka moguća preko interneta. Iskustva su pokazala da deca danas školsko gradivo lakše savladaju uz pomoć računara.
- Naša koleginica iz filozofije stavila je sve lekcije iz svog predmeta na školski sajt. Bili smo zatečeni kada smo na kraju školske godine videli da se broj slabih ocena iz ovog predmeta prepolovio - kaže Dragan Knežević iz Srednje tehničke škole „Rade Končar”, koji je inače za svoju školu razvio poseban program elektronskog dnevnika, a sredstva za projekat su stigla od EU.
Za sada je učenje na daljinu moguće samo u privatnim školama. Jedna od prvih koja je svojim učenicima ponudila i ovu mogućnost je gimnazija „Metropolitan".
- Onlajn učenje namenjeno je profesionalnim sportistima, muzičarima, osobama s invaliditetom. Dobijaju lozinku za pristup putem interneta, a nastavnici kače na sajt bukvalno sve što se predaje na času, domaće zadatke, dodatnu literaturu, a imaju mogućnost i stalnih konsultacija. Jedino na polaganje ispita moraju da dođu u školu, jer zakon ne dozvoljava polaganje na daljinu - kaže Vanja Lučić iz gimnazije „Metropolitan".
Deca na australijskim farmama uče onlajn
Učenje na daljinu odavno je postala praksa u razvijenom svetu. U Australiji, recimo, deca koja žive na farmama imaju mogućnost da putem interneta dobiju sve lekcije koje su tog dana obrađivane na času, dobiju domaći zadatak, a za sve nejasnoće direktno komuniciraju sa nastavnikom. U Srbiji ima 182 isturena odeljenja sa jednim do pet učenika, a deca koja žive u planinskim selima pešače kilometrima do prve škole. Ovakav način obrazovanja možda bi mogao biti jedno od rešenja za njih. Ne treba zaboraviti ni decu s invaliditetom, koja zbog ograničenja u kretanju mahom odustaju od školovanja.
- Za sada nemamo mogućnosti učenja na daljinu, jer svi delovi Srbije nemaju internet. Sa Ministarstvom za telekomunikacije pre nekoliko godina započeli smo priču da se veći centri povežu optičkim kablovima. Za bežični internet trebaju nam dobri predajnici, što mi danas nemamo - poručuju iz Ministarstva prosvete.
Povezane vesti: Savet Evrope: Zabraniti mobilne telefone i bežični internet u školi
.jpg)
