Izvor: RTS, 25.Jan.2022, 20:49
U Srbiji oko 477.000 nezaposlenih, ko najbrže dolazi do posla
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović rekao je za RTS da je oko 477.000 osoba na evidenciji nezaposlenih na kraju decembra 2021. Obrazovna i kvalifikaciona struktura nije povoljna, oko 34 odsto su osobe bez kvalifikacija, ili nekvalifikovane, one su teže zapošljiva kategorija, istakao je Martinović. Oko 51 posto su osobe sa srednjom stručnom spremom i oko 14 odsto su visokoobrazovani.
Počelo je drugo polugodište, a za srednjoškolce >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << završnih godina i pojačane pripreme za prijemne ispite za upis na fakultet. Kao i svake godine u donošenju odluke – veliki napor da se pomire afiniteti i izbor perspektivnog zanimanja.
Koja su zanimanja najtraženija, odnosno koje struke najlakše dolaze do posla – jedno je od pitanja za direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Zorana Martinovića.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao je da je na kraju decembra 2021. bilo oko 477.000 osoba na evidenciji nezaposlenih.
"Obrazovna i kvalifikaciona struktura nije povoljna, oko 34 odsto – više od trećine – jesu osobe bez kvalifikacija, ili nekvalifikovana, one su teže zapošljiva kategorija, oko 51 posto su osobe sa srednjom stručnom spremom i oko 14 odsto su visokoobrazovani", rekao je Martinović.
Kaže i da za vreme korone nije bilo velikih potresa što se tiče gubitka posla.
"U nekoj prvoj fazi nakon proglašenja vanrednog stanja i izbijanja pandemije, bilo je bojazni da će se ostajati bez posla zato što neke delatnosti nisu mogle da rade – kao turizam, ugostiteljstvo, restorani, deo trgovine, putnički saobraćaj – te oblasti su registrovale najveći broj viškova, ali zahvaljujući merama Vlade, brzo je obezbeđena puna stabilnost na tržištu rada, 2021. godine u odnosu na godinu pre imali smo pozitivna kretanja i trendove kao što je smanjenje broja lica na evidenciji na godišnjem nivou za oko 2,8 odsto", rekao je Martinović.
S druge strane, zabeleženo je, kako kaže, mnogo veće zapošljavanje osoba sa evidencije, između šest i sedam odsto.
Obaveza nezaposlenihNezaposlena lica prijavljuju se na svaka tri meseca, a osobe koje koriste prava novčanog davanja moraju da se javljaju svakog meseca da bi se evidentiralo njihovo prisustvo i status nezaposlenih.
Utvrđuje se individualni plan zapošljavanja i mere koje se mogu primeniti na ta lica da se podigne nivo zapošljivosti, da se uključe u obuke, s njima se radi, nisu samo na evidenciji, objasnio je on.
Fakultetsko obrazovanje – ko najbrže dolazi do poslaMartinović ukazuje da se već godinama najlakše zapošljavaju inženjeri, pogotovo iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, elektrotehnike, građevine, iz oblasti mašinstva, lekari sa specijalizacijama, profesori nemačkog, engleskog, matematike, fizike, ekonomisti, bankari – to su profesije koje lakše dolaze do posla.
Ne treba reći da druge kategorije nezaposlenih nemaju šansu, napominje Martinović.
Prema njegovim rečima, sa srednjom školom zapošljavaju se osobe koje imaju dobro radno iskustvo, odgovarajuće kompetencije i nezavisno od vrste formalnog obrazovanja, ako poseduju iskustvo i veštine, mogu lako da dođu do posla.
Šta se vrednujePoslodavci, pored obrazovanja i radnog iskustva, traže poznavanje jezika i informatičke veštine, vozačke dozvole, licence za obavljanje određenih poslova u mašinstvu, građevini, kao i licence za obavljanje poslova obezbeđenja.
Odgovarajući na pitanje koliko je naš obrazovni sistem kompatibilan sa zahtevima tržišta, Martinović navodi da se obrazovni sistem prilagođava potrebama tržišta rada, ali vidljive su disproporcije.
"To se nadomešćuje programom dualnog obrazovanja, iz godine u godinu se upisuje veći broj učenika, pojavljuje se veći broj škola. U poslednjoj školskoj godini oko 8.000 mladih je uključeno u program dualnog obrazovanja i rezultat tog programa je da se oko 50 odsto onih koji su ga završili brzo zaposlilo", kaže Martinović.
Svake godine dajemo podatke koji mogu biti dobar indikator da se obazovni sistem prilagođava, rekao je on.
Smerovi na fakultetima i moderna zanimanjaDirektor NSZ napominje da je tržište rada sve zahtevnije i da se mora raditi na uslaglašavanju potreba privrede i onoga što proizvodi obrazovni sistem.
Prema njegovim rečima, mnogi fakulteti su to prepoznali i možemo reći da smo na dobrom putu.
Interesovanje za obukeVeliko je interesovanje poslodavaca i nezaposlenih za programe, bilo da su usmereni na direktno zapošljavanje, samozapošljavanje ili na prekvalifikaciju i dodatno obrazovanje, kaže Martinović.
"Budžet tokom 2021. i ovaj koji će nam biti na raspolaganju obezbeđuje veliki obim poslodavaca i lica: u 2021. smo uključili oko 25.000 nezaposlenih u razne programe obrazovanja i zapošljavanja, u taj broj uključujemo i osobe koje su ušle u program 'Moja prva plata'", kaže on.
"Imamo budžet oko 800 miliona veći nego prošle godine, imamo i veći obuhvat i lica i poslodavaca, na raspolaganju će nam biti oko šest milijardi i petsto pedeset miliona za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija: to je prilika da se poslodavci informišu o tim programima, do kraja meseca raspisaćemo širok set javnih poziva koji je namenjen za te svrhe", zaključio je Martinović.
.jpg)
