Izvor: Glas javnosti, 10.Jul.2012, 10:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet tek spreman za Teslino vizionarsko delo
156. rođendan Nikole Tesle
Dan nauke u Srbiji i 156 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih umova 20. veka, biće obeleženi danas otvaranjem nekoliko izložbi, tribinom o novom otkriću CERN-a i besplatnim posetama Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari koja postoji već 125 godina.
Povodom 10. jula, dana rođenja velikog srpskog i svetskog naučnika i Dana nauke u Srbiji, u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije i Muzeja Nikole Tesle, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << galeriji "Ozon" postavljena je izložba "Teslina vizija interneta", inspirisana Teslinim projektom "Svetski sistem" iz 1900. godine.
Tesla je u projektu "Svetski sistem" iz 1900. godine, govoreći ondašnjim tehničkim rečnikom, opisao u 12 tačaka ono što se danas zove bežični internet, mobilna telefonija i GPS.
Muzej Nikole Tesle u Beogradu, koji obeležava 60 godina od osnivanja, danas će otvoriti tri izložbe - "Diplome Nikole Tesle" u Muzeju, "Plavi portret Nikole Tesle" u galeriji "Ikar" u Zemunu i "Čestitke Tesli" u zemunskoj "Kuli na Gardošu".
Beogradski Centar za promociju nauke, povodom 10. jula, koji se od prošle godine zvanično obeležava i kao Dan nauke u Srbiji, organizuje besplatne posete Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari i tribinu o Higsovom bozonu.
Na tribini "Lov na Higsov bozon: Da li je otkrivena Božja čestica?" u Galeriji nauke i tehnike SANU vodeći srpski fizičari govoriće o aktuelnom naučnom otkriću nove subatomske čestice koja bi mogla biti Higsov bozon i o tome koliko je to otkriće pouzdano.
Takođe, biće reči i o tomekako radi Veliki sudarač hadrona, a kako detektori CMS i ATLAS, kako je građen ovaj najveći instrument u istoriji čovečanstva, da li ima bilo kakvih opasnosti od ovih eksperimenata i koje su praktične koristi od njih, koliko to uopšte može da utiče na život običnih ljudi...
BEOGRAD - Direktor Muzeja Nikole Tesle Vladimir Jelenković ocenio je povodom godišnjice rođenja velikog naučnika čije ime nosi ta institucija, da je "planeta tek sada spremna da prepozna njegovo vizionarsko delo" i da Teslina popularnost u čitavom svetu upravo zbog toga raste.
Govoreći o sve većem broju posetilaca koji Muzej Nikole Tesle beleži iz godine u godinu, među kojima je i više hiljada ljudi iz različitih evropskih zemalja, zatim Kine, Japana, SAD, Jelenković je primetio da to pokazuje da Teslina popularnost u svetu sve više raste.
"U stvari, planeta jeste verovatno tek sada spremna da prepozna njegovo vizionarsko delo. Sve ono što je podario čovečanstvu, pre svega u domenu onoga što obeležava 21. vek, doba telekomunikacije i daljinskog upravljanja, dalo je novi impuls toj popularnosti", ocenio je Jelenković.
On je podsetio da je Tesla svojim izumima i predviđanjima utro put dobu u kome sada živimo, tehnologijama koje doživljavamo kao deo svoje svakodnevnice.
"Ali ne smemo zaboraviti da je sve što obeležava 21. vek, Tesla predvideo i nastojao da realizuje pre više od jednog veka", istakao je Jelenković.
Jelenković je najavio da će danas, kada se obeležava 156 godina od rođenja jednog od najvećih umova 20. veka i Dan nauke u Srbiji, u Muzeju biti postavljena izložba "Diplome Nikole Tesle" na kojoj će posetioci, koji dođu da "odaju neku vrstu poštovanja velikom i genijalnom naučniku i pronalazaču", moći da vide sva priznanja koja je dobio.
"Biće predstavljena i bogata zbirka počasnih doktorata, medalja, počasna članstva u eminentnim svetskim istrazivačkim institucijama, koje su želele da mu još za života odaju počast za veliko i genijalno delo koje je poklonio čitavom čovečanstvu", objasnio je Jelenković.
U galeriji "Ikar" u Domu vazduhoplovstva danas u 19 sati biće otvorena izložba "Plavi portret Nikole Tesle", a sat vremena kasnije i izložba "Čestitke Tesli" u Kuli na Gardošu.
"To je podsećanje na lepo građansko doba kada su ljudi jedni drugima poklanjali čestitke povodom različitih događaja - rođendana, Uskrsa, Božića, imendan, ali i prilika da se vidi ko je sve Tesli želeo da čestita neki od lepih događaja. Najveći deo te izložbe čine čestitke koje je Tesla dobijao 10. jula za svoj rođendan", kazao je Jelenković.
Muzej Nikole Tesle, koji ove godine obeležava 60 godina od osnivanja, tokom prethodnih nekoliko godina gostovao je u više od 20 zemalja na četiri kontinenta.
Prošle godine su gostovali u Pertu (Australija), a potom u Čikagu, gde je na svetskoj izložbi 1893. bila prva komercijalna upotreba Teslinih polifaznih naizmeničnih struja i prvo predstavljanje okretnog magnetnog polja koje je Tesla načinio kroz svoje čuveno jaje.
Jelenković podseća da je u izveštajima medija tog doba zabeleženo da su ljudi u redovima čekali da vide Teslino jaje, najpopularniji eksponat na izložbi, koju je od 1. maja do 31. oktobra videlo 25 miliona posetilaca.
On je ocenio da su najznačajnije gostovanje imali u Kraljevskoj akademiji nauka u Madridu, između januara i marta, koje je "pomoglo da se osvoji špansko govorno područje".
"Ta jezička barijera možda je bila jedna od osnovnih prepreka što Tesla nije bio toliko poznat u delovima sveta koji se služe španskim jezikom", rekao je Jelenković, dodavši da su svi značajniji španski mediji ispratili njihovo predstavljanje u Madridu.
Jelenković je pomenuo i izložbe koje je Muzej Nikole Tesle organizovao u Narodnom muzeju u Zrenjaninu ("Tesla iz drugog ugla") i u Narodnom muzeju u Kraljevu ("Teslin čudesni svet elektriciteta", "Tesla u Beogradu 1892" i "Plavi portret Nikole Tesle"), kao i na postavku "Teslina soba", sa svim originalnim predmetima koji su kao deo naučnikove lične zaostavštine preneti iz Njujorka u Beograd 1951. i koja se čuva u Muzeju od njegovog osnivanja 1952. godine.
Izložbe "Teslin čudesni svet elektriciteta" i "Tesla u Beogradu 1892" otvorene su 5. jula u paraćinskom Radio klubu "Kosmos", a Muzej planira i gostovanja u Kikindi, Užicu, Kragujevcu.
Jelenković je rekao da će "kruna" ovogodišnjih aktivnosti Muzeja Nikole Tesle biti izložba posvećena "istorijskom trenutku" kada su svi Teslini predmeti iz Njujorka preneti u Beograd, a biće otvorena na Dan tog muzeja, 5. decembra.
Posetici će imati priliku da saznaju kako je došlo do toga da se cela Teslina zaostavština prikupi u Njujorku, šta je i u kojoj meri značio Teslin nećak Sava Kosanović za dolazak svih tih spisa, predmerta, fotografija, njegove kompletne lične biblioteke, novina, časopisa, kao i velikog broja instrumenata koje je koristio.
"Izložba će prikazati malo poznate podatke o pripremama za prikupljanje zaostavštine i šta je značio njihov dolazak u Beograd, kakva je bila sudbina svega toga prvih nekoliko godina tokom kojih je stvarana prva postavka Muzeja koja će od 1955. biti konačno otvorena za najširu javnost", ispričao je Jelenković.
Direktor Muzeja Nikole Tesle osvrnuo se i na posete Muzeju, izrazivši zadovoljstvo što je interesovanje domaće i strane javnosti iz godine u godinu sve veće.
On je podsetio da je oko 2000. godine broj posetilaca Muzeja na godišnjem nivou iznostio između četiri i pet hiljada, do 2006. se kretao između osam i 10 hiljada, da bi u godini (2006) kada je ceo svet slavio 150 godina od rođenja Nikole Tesle zabeleženo 23.500 posetilaca.
"Svi smo bili ubeđeni da taj rekord nije moguće prevazići, ali poslednjih godina taj broj raste, pa smo imali 26.500, pa 28.000, a ove godine, sudeći po dosadašnjim rezultatima, siguran sam da će biti preko 30.000. Među njima, posebno u letnjim mesecima, Muzej beleži više od 8.000, a moguće da će ove godine biti i preko 10.000, stranih gostiju iz najrazličitijih krajeva sveta", rekao je Jelenković.
.jpg)
