Izvor: Blic, 23.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski softver za švajcarske banke
Srpski softver za švajcarske banke
Ako se slučajno budete kockali u Monte Karlu i zatreba vam novac, može se desiti da ga podignete sa bankomata švajcarske 'Finter banke', gde će vas uslužiti srpski softver firme 'Arius' iz Beograda.
Ova domaća firma, u kojoj radi 35 softverskih stručnjaka, nema problema da proda softver u inostranstvu. 'Arius' ima partnerski dogovor sa konzorcijumom 48 banaka iz Nigerije, vredan šest miliona dolara, a dve švajcarske banke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje imaju filijale širom sveta, kupile su ceo paket njihovih usluga. Ova firma, međutim, ima problem da dobije posao u sopstvenoj državi. Kako kaže generalni direktor Slobodan Paunović, uslovi za dobijanje tendera kod nas su prestrogi, a država se nimalo ne trudi da pomogne domaćim proizvođačima.
- Cela ova priča, da nam je lakše da prodamo softver u inostranstvu nego na domaćem tržištu, deluje pomalo čudno, ali je istinita. Proizvodni program 'Ariusa' najbolji je dokaz da se u Srbiji ne ceni ništa što je proizvedeno kod nas, a bez toga domaća privreda nema nikakvu perspektivu. Na tenderima naših firmi, između ostalog, traži se da firma posluje najmanje 10 godina, da ima godišnji promet od dva miliona evra i da ima veliki broj zaposlenih, što je praktično nemoguće u našoj zemlji. Pri tom, ne dobijamo nikakve dodatne poene kao domaći proizvođači što je u zapadnim zemljama, sasvim normalno, da bi se stimulisala domaća proizvodnja i jačala privreda. Tako, na našim tenderima pobeđuju grčke, mađarske ili austrijske firme - ističe Paunović.
Njega čudi i nerazumevanje domaćih firmi koje su spremne da plate veće cene softverskih paketa inostranim firmama nego da se odluče za domaćeg proizvođača, čiji kvalitet potvrđuju zadovoljni strani klijenti. Veoma važnu ulogu u troškovima koje te firme, zatim, moraju da snose je održavanje softverskog paketa, koje obavlja firma koja ga je prodala, znači strana firma.
Srbija može da postane najuspešniji proizvođač softvera u regionu, ali prvo mora da podrži domaće firme koje se bave tim poslom, tvrdi naš sagovornik.
- Državni organi i institucije nedovoljno stimulišu razvoj ove privredne delatnosti u kojoj, pri tom, postoji nedopustivo veliki odliv stručnjaka ka razvijenim zemljama. Proizvođači softvera često su izloženi nelojalnoj konkurenciji pojedinih povlašćenih domaćih i inostranih firmi, a u našoj zemlji malo toga je urađeno i na zaštiti autorskih prava i licenci - ističe Paunović. Jovana Subotić
