Izvor: RTS, 15.Avg.2019, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija kao privremena stanica — migranti i problemi na hrvatskoj granici
Trenutno je u Srbiji oko 3.000 registovanih migranata. U odnosu na 2015. i 2016. godinu, kada su većinu činili Sirijci, danas je poreklo migranata šaroliko. Ima ih iz Avganistana, Pakistana, Kameruna. Njihov put do željenih zemalja često je jako težak.
Za šest meseci više od 30 bezuspešnih pokušaja prelaska granice – to je statistika migranata koji nastavak evropskog puta čekaju u Adaševcima. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Svaki od pokušaja nosi i rizik od susreta s hrvatskom policijom koja, kažu, ne beži od upotrebe sile.
Prema rečima migranata, hrvatski policajci uperuju lampe direktno u oči, a zatim počinju da ih tuku.
"Kad nas uhvate u Hrvatskoj, tuku nas, uzimaju nam telefone, novac, obuću, ponekad i odeću. Mnoge ljude su ovde pretukli hrvatski policajci. Dešavalo se i da nam neke osobe u civilu otimaju novac, a da policija gleda", naveo je jedan od migranata.
Oni koji nisu u centrima za prihvat spavaju u napuštenim zgradama, nerado pristaju da govore za medije i čekaju trenutak kada će moći da krenu dalje.
"Volonteri nam donose hranu, vodu i odeću. Ovde nema struje i vode, brojni su problemi. Blizu granice nisam mogao da dobijem mesto u kampu, rečeno mi je da idem u Obrenovac", rekao je jedan od smeštenih u neformalnom centru.
Šta se sve dešava prilikom bezuspešnih prelazaka, ali i tokom vraćanja iz Hrvatske, u graničnoj policiji nisu mogli da govore.
Balkanska ruta najlakša za migrante
Granica između Srbije i Hrvatske migrantima je bolje rešenje od one s Bosnom i Hercegovinom jer je priroda blaža. Drže se proverenih prelaza, ali menjaju destinaciju.
"Italija sve intenzivnije postaje zemlja željenog prvog boravka u Evropskoj uniji. Put preko BiH i Hrvatske je najlakši i tu su razvijeni krijumčarksi pravci. Zato u Italiju najviše ljudi dolazi preko ove balkanske rute", kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražioca azila.
Menja se i struktura onih koji se zadržavaju u Srbiji. U odnosu na 2015. i 2016. godinu, kada su većinu činili Sirijci, danas je poreklo migranata šaroliko.
"Jedan broj porodica se smanjio, a povećao se broj samostalnih migranata. U ovom centru njih ima negde oko 290. Dominantni su Avganistanci, imamo Pakistance, nekoliko iz Kameruna", Dragan Velimirović ispred Komesarijata za izbeglice i migrante.
Trenutno je u Srbiji oko 3.000 registovanih migranata, dvostruko manje od raspoloživih kapaciteta. Hoćemo li ih imati više, zavisi i od odluke Turske koja zbog sankcija Evropske unije preti poništavanjem sporazuma o readmisiji, čime bi prestalo zadržavanje izbeglica u toj zemlji.
.jpg)
