Izvor: RTS, 15.Sep.2018, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na više od 50 lokacija obeležen Svetski dan čišćenja
Svetski dan čišćenja, najveća globalna akcija čišćenja otpada, obeležena je i na 50 lokacija u Srbiji. Pet hiljada volontera, raspoređenih u 50 timova, čistili su obale reka, izletišta i uklanjali divlje deponije širom zemlje.
Povodom Svetskog dana čišćenja (World Cleanup Day), koji se obeležava širom sveta, službenici ambasade SAD u Srbiji učestvovali su u akciji čišćenja Dunavskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << keja na Dorćolu.
Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot zahvalio je ekološkim pokretima u Srbiji koji su organizovali akciju kojoj se pridružilo oko 50 službenika ambasade kako bi, kako je rekao, doprineli da Beograd bude što čistije mesto za život.
"Duh voluntarizma je deo DNK koda Amerikanaca i zato smo došli da danas čistimo obalu Dunava", naveo je Skot.
Dragana Katić iz Međunarodne komore mladih kaže da se na današnji dan prvi put cela planeta ujedinila u ideji da se čisti priroda.
"Cilj je da pet odsto populacije čisti svoje dvorište, ulicu, park, prirodu i da se pokaže da svako od nas može da doprinese koliko može. Problem otpada je veliki, a nije nerešiv", poručila je Katićeva.
"Želimo da radimo na edukaciji, da se vrati u škole obrazovanje o reciklaži i problemu otpada i da rastu svesniji klinci", dodala je Katićeva.
U 40 gradova u Srbiji volonteri su imali jedan cilj – da uklone dve hiljade tona smeća.
"U Beogradu imamo na osam lokacija, u Novom Sadu tri, Niš, ceo Novi Pazar se digao, Čačak. Očekujemo da kroz pet godina naša deca žive u okruženju bez otpada", ističe Dušan Jakovljević iz pokreta "Let's do it!! Serbia".
U prestonici se čiste – Dunavski kej, špic Ade Ciganlije, Zemunski kej, Banjička šuma, Zvezdarska šuma, Veliko ratno ostrvo, a akcije se organizuju i u Umci i Vrčinu.
Za volontere je obezbeđena zaštitna oprema i alat koji će se koristiti tokom akcije uklanjanja otpada.
U prikupljenom smeću najviše je plastičnih flašica. A fabrike za reciklažu ih uvoze, jer ne postoji organizovan sistem prikupljanja otpada.
"Mi sahranjujemo ogromnu količinu novca na našim deponijama. Pripremamo program koji bi se pre svega odnosio na modifikovanje postojećeg sistema, da pređemo na sistem depozita u kome bi motivisali razne slojeve naše populacije da prikupljaju ambalažu", ističe Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Za sada, nacionalni cilj je da se prikupi 40 procenata ambalažnog otpada, čiji najveći deo završava u prirodi i trajno je zagađuje.
"Dve stvari su ključne – podići kapacitete komunalnih službi i institucija koje su uključene u sistem upravljanja otpadom, a druga, još značajnija, jeste raditi na podizanju svesti građana", navodi Kristina Cvejanov, direktor "Ekostar pak".
Akciju su organizovali – ekološki pokreti "Let's do it!! Serbia", JCI i "Trash Hero Beograd".
U do sada najvećoj svetskoj akciji čišćenja, zeleni talas je okupio 380 miliona volontera od Novog Zelanda do Havaja.
Ova akcija pokrenuta je pre deset godina u Estoniji, da bi vrlo brzo prerasla u svetski pokret koji je prihvatilo 155 zemalja sa ciljem podizanja svesti o značaju očuvanja životne sredine i suprotstavljanju globalnom problemu otpada.
.jpg)
