Izvor: Blic, 22.Jan.2018, 20:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKE PRINCEZE KOJE SU ZAVELE SVETSKE VLADARE (4) Ana se najviše približila ruskom prestolu, a vaspitala je jednog od NAJOKRUTNIJIH VLADARA EVROPE
Da li je Srpkinja vaspitala Ivana Groznog, jednog od najokrutnijih evropskih vladara, pitanje je koje se javi pri svakom pomenu Ane Jakšić Glinske. Ko je bila plemkinja, koja se od svih Srba najviše približila ruskom prestolu, više nam se govori posredno nego direktno – ali čak i oskudni podaci odaju uzbudljiv i opasan život, uvek između krune i vešala, kako to obično biva sa onima koji žude za moći.
Ana je bila ćerka Stefana Jakšića, bogatog srpskog plemića, kome >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ugarski kralj Matija Korvin dao panonske posede, da njima upravlja i brani ih od Turaka. Zbog svojih vojničkih sposobnosti "Stubovi hrišćanstva", kako su Ugri nazivali Jakšiće, cenjeni su i u domovini. U Aninoj porodici izrazito se negovao kult Nemanjića i kosovskih junaka.
Roditelji su je početkom 16. veka udali za litvanskog kneza Vasilija Lvoviča Glinskog, sa kojim je imala šestoro dece, ali je Glinski rano umro.
Udaja kćerke i susret sa vlašću
Ana je deceniju nakon smrti muža prvi put dobila priliku da zaista izađe na istorijsku scenu – tako što će svoju ćerku Jelenu (18) udati za velikog ruskog kneza Vasilija Trećeg (47).
Ovaj brak je istovremeno bio unosan i veoma rizičan, jer se lako moglo desiti da Jelena doživi istu sudbinu koju je na drugom kraju sveta upravo tada proživljavala Ana Bolen.
Naime, veliki knez Vasilije Treći već 20 godina bio je oženjen Solomonijom Saburovom sa kojom nije imao dece. Shvativši da će, ako umre bez naslednika, njegova braća naslediti presto, Vasilije im je zabranio da se žene i time doveo u opasnost čitavu dinastiju Rjurikoviča. Kada je već bilo jasno da mu vremešna Solomonija neće roditi željenog sina, Vasilije ju je, uz veliko protivljenje Crkve, proterao u manastir i zamonašio. U dalekoj Engleskoj nešto slično je ubrzo uradio i Henri Osmi.
Godinu dana nakon razvoda, Jelena Glinska, Srpkinja po majci, postala je nova velika knjeginja. Mlada žena rodila je dva sina - Ivana i Jurija, ali naslednici joj nisu doneli ljubav naroda. Jelenu su proganjali prvi Vasilijev brak, koji je stalno dovodio u pitanje legitimnost njenog, senka voljene Solomonije, kao i činjenica da je prvog sina Ivana dobila tek nakon četiri godine braka, zbog čega se šuškalo da je Vasilije sterilan i da dečaci nisu njegovi.
Vasilije umire 1533. godina, a Jelena (25) postaje regent svog sina Ivana (3). Privremena vladarka okružena je bojarima - plemstvom koje želi da joj oduzme vlast, i narodom u čijim je očima strankinja. Njena majka Ana i braća su gotovo sigurno sa njom, a stric Mihailo Glinski čak je i u regentskom savetu.
Jelena se bori sa čitavim nizom pobuna i pokušaja puča - sve do jedne je ugušila u krvi. Da bi zaštitila svoju decu i sebe, knjeginja je sa lakoćom skidala glave, pa čak i rođenog strica zatvorila u tamnicu da umre od gladi.
Mlada i zdrava Jelena umire u 30. godini, najverovatnije od otrova, a Ivan i Jurij ostaju sami, izloženi okrutnosti bojara koji su ispunili dvor. Sve dok Ivan nije napunio 13. godina i počeo da pokazuje prve znake svoje čuvene odlučnosti, Ana i njeni sinovi nisu imali pristup dečacima. Od tada im Ivan, još uvek nezainteresovan za državničke dužnosti, prepušta sve upravljanje.
Ruskom kneževinom vlada Srpkinja
Glinski su se već uverili da, kada je reč o moći, u Rusiji rodbinske veze ne znače ništa. Zato su ovaj put bili oprezniji – vladali su iz senke, u strahu od mladog Ivana i reči "uzurpator". No (pogrešno!) nisu strahovali od naroda, zloupotreblavali su svoju vlast i jačali mržnju prostog sveta.
Ta mržnja se produbila kada je Srpkinja na sebe preuzela vaspitanje budućeg vladara. Posle brata, Ana je Ivanu bila prvi srodnik, a njegovo uporno isticanje srpskih korena govori o dubokoj vezi bake i unuka.
Ivan IV - car cele Rusije i potomak Nemanjića
No "srpstvo" Ivana Groznog svakako nije bilo samo sentimentalne prirode. Ivanu je bilo potrebno da "opere" lik svoje majke u narodu, tako što će umesto katoličkog litvanskog porekla istaći pravoslavno.
Uz to, Rusi su već dugo želeli da Moskva bude novi Carigrad i stožer pravoslavnog sveta. Po baki po ocu, Sofiji Paleolog, Ivan vezivao za vizantijske careve, a preko Ane Jakšić odlučio je da se veže za Nemanjiće.
Vladar je sam naručio (lažni) rodoslov u kome su Jakšići, preko Brankovića i Lazarevića, povezani sa slavnom srpskom dinastijom. U spisu se Anina ćerka Jelena Glinska naziva Jelenom od Srbije, a Ivan Grozni, prvi ruski car, potomkom svetorodne srpske dinastije Nemanjića.
Ana Jakšić je unuku pomogla da upotpuni ovu ulogu. Na dvor je donela kult Svetog Save, pod čiju se zaštitu Ivan stavio, uveren da je samo Savinim čudima preživeo opasnosti iz detinjstva.
Ivan je do kraja života neštedljivo pomagao Hilandar, Studenicu, Mileševu i druge svetinje, a pored rodoslova, naručio je i monumentalnu ilustrovanu istoriju sveta "Letopisni licevoj svod", gde je život Svetog Save opisan u 101 slici, a veliki deo posvećen je knezu Lazaru i Kosovskoj bici.
Veliki moskovski požar i veštica Ana
Kako je Anin uticaj na mladog vladara rastao, rasla je i netrepeljivost naroda prema njoj. U junu 1547. godine, šest meseci nakon što je Ivan krunisan kao Ivan IV, prvi car cele Rusije, Veliki požar je progutao pola Moskve. Hiljade ljudi je umrlo, a još više ostalo bez ičega.
Ispred Uspenske katedrale, 15 dana nakon požara, okupili su se i narod i plemstvo.
- Ko je kriv za požar? – pitali su bojari.
- Knjeginja Ana Glinska i njena deca – u jeku je odgovarala svetina.
Dokazi su počeli da se množe: neko je video vešticu Anu kako čupa ljudska srca i davi ih u koritu, a onda tu vodu posipa po ulicama Moskve. Iz te vode izašla je vatra i progutala grad.
- Video sam knjeginju Anu kako se pretvara u vranu i leti dalje od plamena – setio se neko, a izmišljotinu je potkrepila činjenica da su car i knjeginja u tom trenutku boravili u selu Vorabjovu.
Dok ja masa proklinjala celu porodicu Glinski, Anin sin Jurij nalazio se na trgu. Tiho se iskrao u Uspensku katedralu, ali videli su ga bojari i nahuškali svetinu na njega. Masa je upala u Božji hram i kamenovala Jurija pored oltara. Svetogrđe se nastavilo kada su njegovo unakaženo telo izložili na trgu.
Tri dana kasnije rulja žedna krvi došla je do sela Vorabjovo, tražeći od mladog cara da im preda svoju baku i drugog ujaka. Ivan je njihov zahtev shvatio kao lični napad. Umesto da ih umiri, većinu je zarobio i pobio. Ostali su se razbežali u strahu.
Priče o veštici Ani su prestale, ali sa njima i svaki uticaj Glinskih na cara.
O Aninoj daljoj sudbini ne zna se mnogo. U najvažnijem ruskom manastiru Trojice-Sergijeva lavra stoji zapis da je nadživela i svog trećeg sina Ivana, kao i da je u aprilu 1553. godine knez Mihailo Glinski priložio 100 rubalja za pokoj duše svoje majke. Kao i mnoge srpske plemkinje pre nje, Ana se pre smrti zamonašila i dobila ime – Anisa.
Serijal "Srpske princeze koje su zavele najveće svetske vladare"
"Blic" će narednih dana objavljivati serijal o uzbudljivim životima srednjovekovnih srpskih princeza koje su se udavale za najveće vladare tog vremena.
.jpg)
