Izvor: RTS, 07.Feb.2022, 17:14
Romi žive u blatu, bez struje i vode – od države im je potrebno više od "paketića"
Osim diskriminacije, predrasuda, otežanog zapošljavanja, ranih brakova, poteškoća u ostvarivanju prava, Rome muči još jedan višedecenijski problem – mesto stanovanja. U 702 podstandardna romska naselja živi gotovo 168.000 ljudi. Njih više od 32.000 nema pristup čistoj vodi ili je on neregularan, pokazuje istraživanje Kancelarije za ljudska prava Ujedinjenih nacija i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.
Snimci >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nehigijenskih naselja u kojima Romi žive u Srbiji svedoče o uslovima nedostojnim čoveka u 21. veku.
Jedna od stanovnica ovakvog naselja Amela Beriša kaže da žive bez vode, bez struje, u blatu.
"Za struju se nikako ne snalazimo, za vodu nam pomaže Opština, šalje nam neki put cisternu. Punimo kad možemo, kad su uslovi da može da uđe, kad ne, onda nemamo ni vode. Kuće su nam od kartona, dasaka, najlona, svega što može da se iskoristi da nam bude toplije", navodi Amela.
Njen komšija Veljko Radosavljević kaže da su se razboleli od hladnoće.
"Mi smo se razboleli po ovim barakama, spavamo, a duva na sve strane, hladno je, zima", kaže Veljko.
Na sve strane traže pomoć. Ako se nadležne institucije aktivnije ne pozabave neformalnim naseljima, ne veruju da se nešto bitno može promeniti nabolje, kaže čovek koji je spona između svoje nacije i administracije.
"Opština uvek ima neki budžet, pa ne može da odvoji tolika sredstva. Grad, znate i sami, doskoro nije imao toliko novca i uvek je bilo ovo po strani i nije se ni rešavalo. Išlo se uglavnom na priču o školstvu, nekim socijalnim davanjima i to vrlo skromnim. Vidite i sami da su građani vrlo nezadovoljni", kaže koordinator za Rome na opštini Čukarica Radisav Minić.
Nada se da će doći dan kada će dobiti odgovarajuću pomoć.
"Nadam se da će doći dan kada ćemo i mi doći na red, da nam neko izistinski pomogne, da ne bude samo paketić neki, neko zamazivanje očiju", navodi Radisav Minić.
Trajno rešenje socijalni stanovi i montažne kuće, a do onda...Oči su im uprte u trajni izlaz – socijalne stanove i montažne kuće. U međuvremenu, kažu u Inicijativi A11, raditi na poboljšavanju uslova života Roma tamo gde su. Za početak, svakodnevno cisterne s vodom.
"Da se makar u tim naseljima naspe put. Obezbediti neke agregate ako nije moguće priključenje na elektrodistributivnu mrežu, to naročito imajući u vidu i bezbednosne razloge, imali smo nekoliko vrlo tragičnih slučajeva gde je došlo do požara, gde su čak i deca u naseljima stradala upravo zbog toga što su bili na neregularan način priključena na elektrodistributivnu mrežu ili na neku javnu rasvetu", ističe Marko Vasiljević iz te inicijative.
Čak i pred brojnim Romima koji žive u kući od čvrstog materijala u regularnim naseljima – niz peripetija, pa nekada ni oni ne mogu da se priključe na struju i kanalizacionu mrežu.
"Naši stari nisu bili dovoljno pismeni i učeni, pa to nisu ni prevodili i onda su tu ostala neka imena, za koja mi ne znamo ni ko su ni šta su i jako je teško rešiti, kao i svi, tu papirologiju", kaže koordinator za Rome na opštini Čukarica.
Prvi koraci obrazovanje i zapošljavanje Mnogo je problema, ali i mogućih rešenja. Pomaka ima, epidemija je usporila aktivnosti, nadalje ne može biti opravdanje, poručuje poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
"Ne možete svuda da radite legalizaciju naselja, samo tamo gde postoje uslovi, ili pronalaženje adekvatnog smeštaja – kupovinom kuća, dodelom nekih socijalnih stanova, pomoć pri kupovini, ali pre svega, da biste zatvorili taj začarani krug siromaštva, potrebni su obrazovanje i zapošljavanje", poručuje Brankica Janković.
Krov nad glavom, ali dugovi u ruci – priča je mnogih koji su uspeli da se usele u socijalne stanove. Nekima od njih godinama je isključena struja. Podržati ih da održavaju prostor koji koriste i raditi na uspostavljanju dobrih komšijskih odnosa između Roma i drugih stanovnika, savet je stručnjaka.
"Dobar deo njih živi od socijalne pomoći ili obavljajući neki neformalni rad. Troškovi u socijalnom stanovanju, troškovi infostana, zakupa, električne energije, vrlo često prevazilaze njihove mesečne prihode, što znači da ljudi praktično moraju da biraju između zadovoljenja osnovnih životnih potreba i plaćanja računa i zbog toga dolazi do nagomilavanja tih dugovanja", objašnjava Marko Vasiljević.
Iseljavanja Roma bez pronalska alternativnog smeštaja Ne zbog duga, već najčešće zbog investicionih projekata, Romi se iseljavaju sa određenih lokacija. Neretko je prema njima agresivniji ton u odnosu na druga prinudna iseljenja, primećuju oni koji brane pravo na jedini dom.
"Propisi garantuju da mora da postoji obaveza pronalaženja alternativnog smeštaja ili privremenog smeštaja. Ono što praksa pokazuje jeste da se ti propisi zaobilaze baš samim tim što se oni tretiraju kao komunalni otpad i što se na taj način ne vodi računa ko živi na tom mestu odakle se ljudi iseljavaju, što se ne vodi računa da se tu radi o ljudima čiji je to dom, da tu postoje deca, nego se samo izbacuju", kaže Ana Krstić iz Združene akcije "Krov nad glavom".
Obratili smo se i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Ali, i nedelju dana od pisane molbe, odgovor nismo dobili.
.jpg)
