Izvor: Politika, 11.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Riba loša za Evropu, dobra za Srbiju

Jeftina riba pangasius, koja se uzgaja u dolini reke Mekong – jedne od deset najzagađenijih na svetu, sve češće na tanjiru domaćih kupaca kao zamena za skupi list i domaću somovinu

Italijansku javnost ovih dana potresa afera pangasius ili „riba prevara”. O njoj pišu dnevne novine, a državna televizija je nedavno ovu temu smestila u udarni termin. Zbog kontroverznih i nedovoljnih informacija o kvalitetu ribe koja na tamošnje, ali i ostala tržišta Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unije stiže iz Vijetnama ipotrošači su digli glas. Razlog više je i to što se na pijacama ova jeftina riba prodaje kao skuplja vrsta – list, na koju neodoljivo podseća. Razlika je u tome što „panga” ili afrički som u ribarnicama košta oko šest evra, a list čak sedam puta više. Pod pritiskom javnosti, kao i činjenice da se uzgaja u dolini zagađene reke Mekong, cena joj pada, pa uvoznici užurbano traže nova tržišta.

Tragom ove vesti „Potrošačka politika” saznaje da ni kupci u Srbiji nisu pošteđeni ove trgovačke prevare. Na beogradskoj Kalenić pijaci tako se, prema tvrdnjama naših čitalaca, fileti pangasiusa prodaju kao sveži fileti ribe list (pošto su prethodno odmrznuti!). Reč je o trgovačkoj prevari, a dobri poznavaoci ribe kažu da kupac teško može da ih razlikuje, jer su iz iste porodice, ali neuporedivog kvaliteta.

Zaleđeni pangasius je zbog pristupačne cene među prodavanijim proizvodima u poslednjih godinu dana. Ima ga u svim prodavnicama, pa čak i u mesarama gde je trenutno na popustu i košta oko 400 dinara za kilogram. Trgovci ga prodaju kao filete soma, pa bi potrošači prilikom kupovine trebalo da se raspitaju da li je reč o domaćoj ili uvoznoj vrsti somovine. Obazrivost nije suvišna ni u restoranima gde ima još više mogućnosti za obmanu.

Iako su u većini nadležnih državnih institucija upoznati sa slučajem iz Italije, kažu da se uvozna riba na našem tržištu strogo kontroliše i da bez saglasnosti za uvoz sa određene teritorije ne može da pređe granicu. Vanredne kontrole, kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, nije bilo. „Politika”, međutim, nezvanično saznaje da su pre mesec dana inspektori, upravo zbog ovog slučaja, kontrolisali uvoznu ribu i proveravali prisustvo teških metala u njoj.

– Redovno ispitujemo uzorke ribe na prisustvo teških metala. Prošle godine vraćene su tri pošiljke iz uvoza – dve pošiljke školjki iz Hrvatske, zbog povišenog nivoa kadmijuma i jedna smrznute morske ribe poreklom iz Italije, zbog isteklog roka upotrebe – tvrdi Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, dodajući da kontrolom pangasiusa nisu utvrđeni nedostaci i da potrošači nemaju razlog za zabrinutost.

Veliki uvoznici ribe ističu da se ne bi kockali sa uvozom lošeg kvaliteta ribe, ali da potrošači treba da znaju da na tržištu ima različitih kategorija iste vrste ribe.

– Uvozimo zamrznute filete pangasiusa iz Vijetnama, ali i svež list i filete iz Italije. Teško ih je razlikovati, ali ozbiljan trgovac neće rizikovati. Vijetnamski som koji mi uvozimo ima samo deset odsto glazure, ali na tržištu ima i onih sa 20 do 25 procenata. To znači da će kupac dobiti manje mesa, a više vode posle odmrzavanja fileta – objašnjava Slavica Palanački, direktor veleprodaje velikog uvoznika ribe skvadra.

Na pitanje kako to da su fileti lista jeftiniji od sveže ribe list, i kako se cene toliko razlikuju u Srbiji i zemljama u okruženju, naša sagovornica kaže da se uvozi riba svih kategorija i kvaliteta.

– Fileti su jeftiniji, jer se prave od ribe slabijeg kvaliteta. Zbog toga fileti lista koštaju u maloprodaji oko 800 dinara, a riba u komadu 1.850. Kod ribe oslić norveški krupniji hek košta duplo više od mintaja koji je sitan i manje kvalitetan – kaže Slavica Palanački.

U „Tropik” ribarstvu uveravaju da uvozna riba prolazi kroz tri rigorozne kontrole pre dolaska na tržište, kao i da se pangasius sve više prodaje kod nas.

Kako saznajemo, trgovci na veliko su juče posle interesovanja novinara za ovu temu, od uvoznika zatražili iznova dozvole i uverenja o kvalitetu na uvid. A da se uvoznicima i graničnoj kontroli veruje pokazuje i podatak da nadležne inspekcije uoči ovogodišnjeg posta nisu organizovale vanredne kontrole kvaliteta ribe.

Ivana Albunović - Jelica Antelj

--------------------------------------------

Opasan kanadski losos

– Veći je problem što kod nas možete da kupite kanadskog lososa za 250 dinara koji je dosta jeftiniji od šarana. U Kanadi se obavezno ističe obaveštenje da je ovaj losos genetski modifikovan i mora da se jede u ograničenim količinama i ne tako često. Recimo, jednom u tri meseca. Kod nas takav natpis ne postoji – kaže Mirjana Miščević, sekretar Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije.

Prema njenim rečima, cena ribe u Srbiji presudna je za potrošača. Prošle godine uvezeno je ribe u vrednosti od 56 miliona dolara što je 13 odsto više nego u 2007. Potrošnja ribe u našoj zemlji iz godine u godinu se povećava i prema zvaničnim podacima iznosi od pet do sedam kilograma po stanovniku godišnje.

– Som iz Vijetnama, pangasius, nešto je novo kod nas. Mnoge države, pa i Amerika ga ne uvoze, jer niskom cenom remeti odnose na tržištu. Mađari ga već sami gaje i proizvode oko 20.000 tona godišnje. Filetiraju ga i za izvoz, a mi ga i dalje uvozimo – ističe Mirjana Miščević.

Prema njenim rečima, postoji veliko interesovanje da se vijetnamski som gaji i u Srbiji, ali Ministarstvo za ekologiju to ne dozvoljava, uz obrazloženje da postoji mogućnost da se „proširi u Dunav".

Na pitanje šta misli o kvalitetu uvozne ribe, naša sagovornica kaže da je sve ono što stiže po vrlo niskoj ceni diskutabilnog kvaliteta.

– Mi nemamo relevantnu instituciju koja će da propiše ispod kojeg nivoa kvaliteta riba ne može da uđe na tržište. Nemamo ni direkciju za ribarstvo – kaže naša sagovornica.

Profesor na Veterinarskom fakultetu Milan Baltić, jedan od najvećih stručnjaka za ribarstvo, potvrđuje da kod nas postoji otpor za uzgoj pangasiusa, kao i svega što nije autohtono.

– Afrički som je riba koja se uzgaja u veštačkim uslovima i po kvalitetu je daleko od onih koje žive u prirodi. Zbog toga je pangasius neuporedivo lošijeg kvaliteta od domaćeg soma – kaže Baltić.

Po njegovom mišljenju, kod nas je ipak najprodavaniji oslić, kao i skuša koja je zdrava i masna riba (najbolja za zdravlje) i dobro je što je ima dovoljno u ishrani.

[objavljeno: 12/03/2009]

Nastavak na Politika...