Izvor: RTS, 24.Jan.2019, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radna grupa razmatra izmene Krivičnog zakonika
Radna grupa Ministarstva pravde za izmenu Krivičnog zakonika (KZ) održala je sastanak u plenarnom sastavu u Palati Srbija, na kojem su analizirane mogućnosti za pooštravanje kaznene politike.
Članovi radne grupe, pored predstavnika ministarstava pravde, unutrašnjih poslova i zdravlja, su i sudije, tužioci, predstavnici svih relevantnih institucija, kriminoloških instituta, kao i predstavnici strukovnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << udruženja i nevladinih organizacija.
Tim povodom državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić rekao je Tanjugu da izmene KZ-a uvode kaznu doživotnog zatvora i idu u pravcu pooštravanja kazni za povratnike u izvršenju krivičnih dela sa elementnima nasilja, kao i za trgovce i proizvođače droge.
Pored toga, kako je dodao, izmenama će biti ograničena mogućnost da sud ublaži kazne ispod minimuma, kao i da se reguliše pitanje uslovne osude, kako ne bi bila izricana u velikom broju slučajeva.
"Sada sudovi izriču uglavnom uslovne osude u preko 50 odsto slučajeva, ublažavaju kazne ispod minimuma, a takva situacija nije dopustiva jer to znači da su kriminalci na slobodi", naveo je Ilić.
On je istakao da ove izmene zakona imaju i preventivni i represivni karakter.
"Represivni, jer će biti izvesnost kažnjavanja - onaj ko jednom ili više puta učini neko teško krivično delo sa elementima nasilja sigurno će biti u zatvoru - ako to javni tužilac dokaže. Sa druge strane, stroge kazne imaće odvraćajući karakter za potencijalne učinioce krivičnih dela", smatra Ilić.
Napomenuo je da ove izmene prate primer najboljih evropskih praksi zemalja Evropske unije, pre svega Velike Britanije i Austrije i da će Srbija u narednih nekoliko meseci izvršiti opsežnu promenu Krivičnog zakonika.
Direktor policije Vladimir Rebić rekao je da su članovi grupe danas analizirali pooštravanje sankcija pre svega za krivična dela sa elementima nasilja kao što su krivična dela ubistva, teška ubistva, nasilničko ponašanje, nanošenje teških telesnih povreda, nasilje u porodici, ali i krivičnih dela iz oblasti zloupotreba narkotika, nelegalnog držanja oružja, nelegalnih eksplozivnih naprava.
"Namera je da se u srpsko zakonodavstvo uvede takozvani institut 'tri udarca'", naveo je Rebić i pojasnio da to podrazumeva da učiniocu dela sa elementom nasilja, koji to delo ponavlja to bude značajno teža okolnost.
"Prilikom drugog slučaja, kada učini to delo, njegova minimalna kazna treba da bude najmanje trostruko veća nego što je zaprećena kazna za to krivično delo, a u slučaju da to učini treći ili svaki sledeći put može očekivati kaznu zatvora koja će biti najmanje 80 odsto od maksimalne zaprećene kazne za to krivično delo", rekao je Rebić.
Prema njegovim rečima, policija od izmena KZ-a očekuje da će pre svega sa ulice biti sklonjeni nasilnici, odnosno izvršioci ovih krivičnih dela, koji će biti suočeni sa činjenicom da će značajno više vremena provesti u zatvoru.
"Na primer, za jedno krivično delo za koje je u ovom trenutku zaprećena kazna od dve do 10 godina, u prvom slučaju sudija će moći da mu opredeli kaznu od dve do 10 godina. Ako ponovi delo, kazna će biti u rasponu od šest do 10 godina, a u svakom sledećem slučaju kazna će biti u rasponu od osam do 10 godina", precizirao je Rebić.
Ove izmene će, kako smatra Rebić, doprineti da učinioci tih krivičnih dela budu "tamo gde im je mesto", a ne na ulicama.
"Naša očekivanja su da će nakon ovih izmena biti obezbeđen ambijent za veću bezbednost građana Srbije", rekao je direktor.
Mere na tri polja za više uspeha u borbi protiv kriminaliteta
Predsednik Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu Stanko Bajatović smatra da "moramo da oživotvorimo princip odgovornosti zbog neodgovornosti".
"Ako država hoće da ima više uspeha na polju borbe protiv kriminaliteta mora da preduzme mere na tri polja. Prvo polje je vezano za kaznenu politiku, koja mora da bude adekvatna", rekao je Bajatović i izrazio podršku inicijativi za uvođenje kazne doživotnog zatvora, ali samo pod jednim uslovom.
Taj uslov je da kazna doživotnog zatvora bude normirana u skladu sa odgovarajućim međunarodnim pravnim standardima, jer ako se to ne bi desilo onda bismo imali više štete, nego koristi od toga, smatra je Bajatović.
Drugo polje na kojem se mora preduzeti inicijativa i koje prema njegovom mišljenju ima ključni značaj u ovom momentu, jeste povećanje stepena izvesnosti krivične odgovornosti učinilaca krivičnih dela.
"Kriminološka istraživanja govore da najveći broj učinilaca krivičnih dela, posebno onih zbog kojih je ova inicijativa za izmene pokrenuta, vrše krivična dela jer smatraju da neće biti otkriveni ili u slučajevima da budu procesuirani da će na neki način izbeći krivičnu odgovornost. Ako mi ne podignemo taj stepen izvesnosti budućih potencijalnih izvršioca krivičnih dela na daleko veći nivo, mislim da i sa ovim intervencijama nećemo postići ono što treba", precizirao je Bajatović.
Treće polje izmena podrazumeva radikalne mere kako bi se povećao stepen efikasnosti krivičnih postupaka jer, kako je naveo, kada određeni krivični postupak traje preko pet godina – to mora da bude alarm za nadležne državne organe da preduzmu neke mere.
Prema njegovim rečima, istraživanja pokazuju da preko 10 odsto predmeta traje više od pet godina, za šta, kako kaže, nema opravdanja.
Što se tiče odlaganja glavnog pretresa, Bejatović kaže da postoji odredba da glavni pretres mora da traje, da ne može da bude prekidan, ali da to nije slučaj kod nas, već pravilo da se pretresi odlažu i to ne na nekoliko dana, već na nekoliko meseci.
"U vezi sa tim treba uzeti u obzir da okrivljeni i advokati odbrane imaju uticaj na odugovlačenje postupka, i da čak šta više i zloupotrebljavaju određene krivično procesne norme, ali kako odbrana ima mogućnost da utiče na odugovlačenje, tako i sud ima dužnost da spreči zloupotrebu normi", smatra Bajatović.
Ako se ove dve pretpostavke ne budu dovele na nivo na kojem moraju da budu, nećemo imati povećanje uspeha u borbi protiv kriminaliteta, zaključio je Bajatović.
