Izvor: Danas, 04.Maj.2015, 09:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Procesuiranje ratnih zločina važan deo evrointegracija
Beograd - Svaka država ima svoju specifičnu istoriju, i svaka mora da pronađe sopstveni način za suočavanje sa prošlošću. Istorija Drugog svetskog rata, njegove žrtve i iskustva obnove u proteklih 70 godina - neodvojivi su deo nemačke istorije. Nacionalsocijalizam i Holokaust su jedno strašno breme krivice koje mi nosimo.
Prihvatanje naše prošlosti je stoga bio suštinski faktor koji nam je omogućio pomirenje, rekao je Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Srbiju, odgovarajući na pitanje o tome koliko je proces prihvatanja odgovornosti za zločine počinjene u prošlosti bio važan za nemačko društvo i izgradnju napredne i stabilne demokratske države.
- Naravno, za pomirenje su uvek potrebne dve strane. U našem slučaju, na primer, Francuska je bila spremna da pruži ruku prijateljstva Nemačkoj posle Drugog svetskog rata. U suštini, današnja Evropska unija je zapravo proizvod tog pomirenja. U jednoj široj perspektivi, mali i veliki partneri moraju biti podjednako uključeni u multilateralne procese, i međunarodno priznato pravo mora biti postavljeno kao osnova bilo kog sporazuma. Sukobi, u kojima je spremnost na dijalog dovedena do krajnjih granica zbog kršenja osnovnih vrednosti i povreda ljudskih prava, jačaju naše ubeđenje da se za slobodu i otvorenost moramo boriti odlučno - i zajedno - ističe Mekalister.
* Kako gledate na pitanje razrešenja nasleđa oružanih sukoba u državi koja teži da postane članica EU? U vezi sa tim, mislite li da se uspostavljanje adekvatnih mehanizama tranzicione pravde prepoznaje kao jedan od važnijih koraka na putu Srbije ka zajednici evropskih država?
- Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi čine suštinski deo procesa kretanja Srbije ka članstvu u EU. Tranziciona pravda predstavlja integralni deo tih principa i ima ključnu ulogu u procesu pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana EU.
Napredak će se meriti koracima koje Srbija preduzme na rešavanju preostalih pitanja i nasleđa svoje prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i uz puno poštovanje principa Povelje Ujedinjenih nacija o mirnom rešavanju sporova.
*Evropski parlament je 11. marta 2015. godine usvojio Rezoluciju o napretku Srbije u 2014. godini. Kakav je stav Parlamenta o dosadašnjim naporima Srbije da primeni reforme u oblasti tranzicione pravde i šta su izazovi koji zahtevaju dalje angažovanje?
- Generalno, Evropski parlament ceni konstruktivni pristup srpske vlade odnosima sa susednim državama, s obzirom da je on već doveo do značajnog napretka na planu regionalne saradnje i unapređivanja odnosa sa Evropskom unijom.
Regionalna saradnja i dalja saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) neophodne su za jačanje domaćih sudskih procesa za ratne zločine, koji sprečavaju nekažnjivost i donose pravdu za žrtve ratnih zločina i njihove porodice. Iako Evropski parlament pozdravlja nedavne napore, poput potpisivanja Deklaracije o ulozi države u rešavanju problema osoba nestalih usled oružanog sukoba i kršenja ljudskih prava, Srbija ipak mora da intenzivira svoje napore na pronalaženju nestalih. Pored toga, da bi utvrdile istinu o tragičnim događajima iz prošlosti, srpske vlasti treba da otvore i arhive Jugoslovenske narodne armije.
*Rezolucija pohvaljuje posvećenost vlasti u Srbiji evropskim integracijama. Može li se dogoditi da, u zanosu zbog ovog pozitivnog pristupa Srbije procesu pridruživanja EU i kroz davanje prioriteta drugim važnim pitanjima, kao što je normalizacija odnosa sa Kosovom, pitanja koja se tiču odnosa prema nedavnoj prošlosti budu zapostavljena?
- Procesuiranje ratnih zločina je važan deo evrointegracija. Jačanje vladavine prava, pravosudna saradnja u krivičnim stvarima i garancije zaštite osnovnih i ljudskih prava su obuhvaćene poglavljima 23 i 24. Stoga ne smatram da su pitanja odnosa prema nedavnoj prošlosti zanemarena zbog nekih drugih važnih pitanja.
Preuzeto iz biltena Fonda za humanitarno pravo - Kroz pristupanje ka pravdi
Tranziciona pravda ključna za pomirenje
* Evropski parlament veliku pažnju posvećuje zaštiti i promovisanju ljudskih prava. Budući da se mehanizmi tranzicione pravde tiču pre svega poštovanja ljudskih prava, a imajući u vidu da EU nema čvrst acquis u oblasti tranzicione pravde, mogu li se izbeći reforme u ovoj oblasti?
- U svojim izveštajima, i Evropska komisija i Evropski parlament su naveli da regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi čine suštinski deo procesa pridruživanja Srbije EU. Kao što sam već napomenuo, tranziciona pravda je ključni deo regionalne saradnje i pomirenja. Istovremeno, ona je i centralni element svih napora Unije da pokrene proces reformi u zemljama Zapadnog Balkana i pomogne tom regionu da ostvari ekonomski prosperitet i političku stabilnost.
