Izvor: RTS, 19.Jan.2019, 08:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preko Instagrama do depresije
Čisto lice, uzan struk, mali nos a velike usne, često su slika koja se plasira putem društvenih mreža među kojima je predvodnik Instagram. Ova platforma odavno je promenila ugao iz kojeg se posmatra lepota, a najnovija istraživanja pokazuju da su zbog društvenih mreža tinejdžerke sve češće depresivne.
Mila Antonović ima 15 godina a broj pratilaca na društvenim mrežama koje svakodnevno koristi, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << gotovo je jednak broju stanovnika grada veličine Niša. Vršnjacima šalje poruku da je život lep, ali i da često nije onakav kako izgleda na Instagramu.
"Ničiji život nije savršen i niko ne može da bude savršen. Na Instagramu će influenseri, jutjuberi, blogeri, vlogeri, čak i osobe koje se ne bave tim poslom, da objavljuju fotografije ili bilo šta drugo u svom najboljem svetlu. Ali niko ne postavlja zapravo realnu sliku toga što se u stvarnosti dešava", priča ova jutjuberka.
Tinejdžerke imaju dvostruko veći rizik od dečaka za pojavu simptoma depresije povezanih sa korišćenjem društvenih mreža, navode naučnici. Razlozi su - onlajn zlostavljanje, poremećaj spavanja, te nezadovoljstvo vlastitim telom i pad samopouzdanja.
"Devojčice u tom dobu adolescencije brže sazrevaju nego muškarci, pa im je nekako slika o sebi važnija i onda. Ukoliko im je ugrožena ta idealna slika koju žele da pokažu okruženju, onda je depresija posledica toga što nisu uspele u tome", ističe Ana Mirković, psiholog i stručnjak za digitalnu komunikaciju.
Društvene mreže su nam omogućile posedovanje sopstvenog medija u vidu profila na kojem kreiramo lični brend, često provučen kroz nekoliko filtera. Stručnjaci upozoravaju da sa deljenjem ličnih informacija treba postupati oprezno.
Ana Mirković ukazuje da nam brzo dosadi sve čega imamo previše.
"I ako pogledate šta društvene mreže u poslednje dve godine objavljuju o sebi, to je da su korisnici tih društvenih mreža kao najveću svoju aktivnost pokazali hide, unfollow, dakle sakrivanje podataka od drugih osoba", rekla je Mirkovićeva.
A takvim informacijama najviše su izloženi tinejdžeri. Dok oni prate šta su „trendi teme“ i onlajn fenomeni, roditelji znaju više o stvarnom životu. Ipak, njihova uloga "na mreži" je jako važna.
"Ukoliko deca gube vreme na internetu, što roditelji mogu da znaju samo ako pričaju sa decom, o internetu. Onda, zapravo, roditelj ima svoju funkciju i ulogu u tom procesu digitalnog vaspitanja deteta", napominje Mirkovićeva.
A od vršnjakinje savet. "Da što kvalitetnije koriste društvene mreže, posebno Instagram i Jutjub, naravno i Gugl. Jednostavno da koriste manje, da više budu prisutni", poručuje Mila Antonović.
Dok su devojčice veoma zabrinute za svoju popularnost i društveni status koji se meri lajkovima i brojem pratilaca na Fejsbuku ili Instagramu, dečaci vreme provode igrajući igrice.
.jpg)
