Izvor: Politika, 10.Jun.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peticija za produženi boravak najmlađih đaka u školama
Roditelji učenika trećeg i četvrtog razreda veoma zainteresovani, u ministarstvu kažu da nema novca za to ali pojedine škole ipak izlaze u susret potrebama dece
Koliko je vremena potrebno devetogodišnjaku bez nadzora da napravi nestašluk ili, još gore, da dovede sebe u opasnost? Da li mu je dovoljno tri-četiri sata, koliko mnogi od njih ostaju sami kod kuće, budući da posle prepodnevnih časova u školi nemaju pravo da budu u produženom boravku, a roditelji rade do 16 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili 17 časova? Produženi boravak, koji podrazumeva da đaci posle časova ostaju do 16 ili 17 sati u školi, gde sa učiteljom rade domaće zadatke, odmaraju se, učestvuju u raznim aktivnostima, po zakonu škola može, prema svojim mogućnostima, da organizuje samo za đake prvog i drugog razreda. U Ministarstvu prosvete kažu da nema novca da se plati nastavnicima koji bi radili sa decom trećeg i četvrtog razreda u produženom boravku. S druge strane, iz nekoliko razgovora sa nadležnima iz više škola u Srbiji, saznali smo da je interesovanje roditelja za upis dece u produženi boravak veoma veliko – negde su upisani gotovo svi učenici škole.
Takav je slučaj u beogradskoj OŠ „Starina Novak” koja u produženom boravku ima sedam grupa, odnosno oko 120 đaka prvog i drugog razreda. Roditelji učenika drugog razreda su veoma zainteresovani da, dok ne završe sa poslom, povere školi svoje dete i naredne godine, ali škola nema zakonske mogućnosti da tako nešto učini. Sekretar škole, Ljiljana Živković, kaže da su roditelji potpisali peticiju u kojoj traže da se produženi boravak organizuje naredne godine i za đake trećeg razreda, uz spremnost da preuzmu troškove oko plata nastavnika. Škola je pokušala da u dogovoru sa opštinom Palilula pronađe rešenje, da se u osmoletki organizuju neki programi koje bi finansirala opština, a to bi praktično značili da đaci, umesto da budu sami kod kuće, ostaju sa svojim učiteljima dok roditelji ne dođu po njih. Ni ta ideja, za sada, nije zaživela.
– U našem slučaju problem nije toliko finansijski, jer 31 roditelj se izjasnio da prihvata da snosi troškove produženog boravka, već zakonski. Budući da zakon ne dozvoljava otvaranje produženog boravka za učenike trećeg i četvrtog razreda, mi ne možemo s profesorom razredne nastave koji bi tu radio ni da zasnujemo ugovor. U nekim školama postoji produženi boravak za učenike trećeg i četvrtog razreda, ali, u suštini, to nije po zakonu i mogli bi lako da im zatvore ta odeljenja, ma koliko ona olakšavala roditeljima – ističe Ljiljana Živković.
Škola „Đorđe Natošević” u Novom Sadu ima više od 150 učenika u produženom boravku, a velika je potreba da se njime obuhvate i đaci trećeg i četvrtog razreda. Direktor škole, Nedeljko Đorđić, navodi da ponekad izlaze u susret roditeljima.
– Ministarstvo prosvete više ne dozvoljava da se produženi boravak organizuje i za đake trećeg i četvrtog razreda, ali i oni su još deca i teško ih je ostaviti same. Kada imamo roditelje za koje znamo da nemaju nikoga ko bi im pomogao oko čuvanja deteta, primio ponekad i učenike trećeg i četvrtog razreda – kaže Đorđić.
On objašnjava da se o ovoj temi govorilo i na aktivu direktora osnovnih škola, gde se tražilo da učenici do petog razreda budu obuhvaćeni ovim programom. Inače, u OŠ „Đorđe Natošević” za produženi boravak odvojene su četiri učionice, postoji prostor gde đaci mogu da se odmore, pogledaju crtani film, a u školskoj kuhinji priprema im se i ručak, što je i u drugim školama deo produženog boravka i, takođe, jedna od prednosti. Sa učiteljicama rade domaće zadatke, a škola se trudi da u tom periodu obave i što više svojih vannastavnih aktivnosti.
– Đaci koje zanima muzika i koji uče klavir, na primer, u dogovoru sa muzičkom školom mogu časove klavira da dobijaju i u školi, odnosno nastavnici iz muzičke škole dolaze kod nas i vežbaju sa njima dok su u produženom boravku. Sličnu saradnju želimo sledeće godine da uspostavimo i sa baletskom školom – priča Đorđić.
Mada još nemaju produženi boravak, u OŠ „Miroslav Antić” u Nišu već ima dovoljno zainteresovanih. Oni će ovaj vid nastave uvesti od sledeće godine, a već sada imaju 25 prijavljenih đaka. Inače, škola koja želi da upisuje đake u produženi boravak, mora da podnese dokumentaciju Ministarstvu prosvete i dobije odobrenje za to. Deo sredstava potrebnih za finansiranje produženog boravka može da obezbedi i lokalna samouprava. U slučaju ove niške škole, neophodne investicije biće finansirane delimično iz sredstava grada. Veliki broj učenika, oko 200 njih, ostaje na celodnevnoj nastavi u školi „Radoje Domanović” u Nišu. Oni imaju ukupno osam odeljenja đaka od prvog do četvrtog razreda, sa po 25 učenika. Jedino što roditelji plaćaju, kao i u drugim školama, jeste ishrana đaka, što je u ovom slučaju oko 4.500 dinara mesečno.
Jelena Čalija
-----------------------------------------------------------
Privatni produženi boravak
Za roditelje čija mališani pohađaju škole u kojima nije organizovan produženi boravak ili su deca treći razred i starija, postoji još jedna mogućnosti: da upišu dete u privatni produženi boravak. To, doduše, košta oko tri puta više od onog u školi, otprilike oko 15.000 dinara mesečno. Đaci imaju sve aktivnosti, kao i njihovi drugari u produženom boravku u školi: rade domaće zadatke, imaju ručak, odmaraju i obavljaju različite aktivnosti, učenje engleskog jezika, na primer. Neke privatne ustanove nude roditeljima i uslugu odvođenja i dovođenja deteta iz škole.
objavljeno: 11.06.2011
.jpg)
