Izvor: RTS, 29.Jan.2020, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pedofili ne vrebaju samo na društvenim mrežama
U društvu u kome je pedofilija i dalje tabu tema, a ime zlostavljača se ne izgovara, nije lako zadobiti poverenje žrtve da svedoči. Da bi prestupnik bio uhapšen, potrebni su dokazi ali i sistemske preventivne mere.
Osnivač fondacije "Tijana Jurić", Igor Jurić, koji je poslednjih nedelja aktuelizovao temu pedofilije, rekao je u emisiji "Oko" da nije nimalo lako dokazati da neko zlostavlja decu i potrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je veoma puno da se uradi, pre svega da se deca ohrabre i da se pridobije njihovo poverenje.
Zbog toga je veoma važno, kako kaže, da niko ne bude zaštićen i da će za one za koje se prikupe dokazi biti i procesuirani.
U slučaju pedofila iz Novog Sada, kao i u brojnim drugim slučajevima, žrtve su najčešće deca iz socijalno ugroženih porodica, o kojima se ne brine dovoljno i ti ljudi znaju do koje je dece najlakše doći.
Međutim, kada postoje posrednici i finansijska nadoknada, često je reč o organizovanom kriminalu.
Kada imamo posrednike i umešanost više osoba, onda ne možemo govoriti o pedofiliji kao o vrsti pojedinačne anomalije, već o organizovanom kriminalu, kaže Maja Raković iz Biroa za sprečavanje trgovine ljudima.
"Seksualna eksploatacija maloletnih lica i dece jeste oblik pedofilije u kome jedan lanac kriminalnih grupa vrbuje žrtve da bi ih seksualno eksploatisao i upravo zbog toga ih svrstavamo u kategoriju trgovine ljudima", objašnjava Rakovićeva.
Klinički psiholog i sudski veštak Dušan Vuković kaže da je uglavnom reč o deci koja su prinuđena da više komuniciraju sa drugim odraslim licima van kontrole roditelja.
Zlostavljači, kada se pogleda obrazovanje, dolaze iz svih društvenih kategorija, naglašava Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
"Oni se razlikuju po tome na koji način to zlostavljanje vrše. Obrazovaniji to čine na mnogo perfidniji način i mnogo bolje prikrivaju to što rade. Ipak, najčešće su to ljudi sa sredine. Onakvo kakvo nam je društvo takve su nam i žrtve i oni koji čine krivično delo", ističe Macanovićeva.
Bitno je istaći da se ne govori o nekome ko ima neku vrstu bolesti, poremećaj već o nekome ko namerno radi to što radi, ko namerno bira da seksualno zlostavlja neko dete, ističu stručnjaci.
"I to je teško objasniti ljudima, jer im je teško da poveruju da taj neko nije bolestan već da se radi o svesno izabranom ponašanju, što i veštačenje pokaže", kaže Maja Raković.
Ona ističe da u našem sistemu ne manjkaju kazne za već izvršeno krivično delo već kako da se ono spreči u korenu.
"Mi imamo delo okarakterisano kao 'nedozvoljene seksualne radnje', za koje je predviđena novčana kazna, što je sramno. Jer ako vi nekoga ne zaustivite na početku odgovarajućim sankcijama, nemate sistem praćenja takvih osoba, onda će on da ponavlja to delo. On zna da, ako bude uhvaćen, dobiće neku novčanu ili uslovnu kaznu, koju niko ne proverava", naglasila je Macanovićeva.
Sudski proces i svedočenje dodatno traumatizuju zlostavljanu decu, zbog čega se ona teško odlučuju na taj korak. Prinuđena da više puta svedoče pred zlostavljačem ili o zlostavljanju, ona često zaćute.
Žrtve, posebno maloletna lica, najlakše se nalaze u sajber prostoru, slanjem poruka preko lažnih profila na društvenim mrežama.
"Fotografija nije merodavna da neka osoba s vama stupi u kontakt, koja se najčešće predstavlja kao vršnjak. Proces vrbovanja traje mesecima dok dete ne stekne poverenje i ne otkrije svoje prebivalište i kretanje", kaže Vuković.
Ipak, ističu stručnjaci, iako su društvene mreže način da ti ljudi dođu u kontakt sa decom, sudska praksa pokazuje da oni neretko rade u ustanovama gde ima dece, kao što su sportski klubovi, obrazovni i zdravstveni sistemi.
"U 75 odsto slučajeva zlostavljači su osobe koje deca poznaju bilo iz porodičnog okruženja ili mesta gde deca borave, a to pokazuju i istraživanje Saveta Evrope", rekla je Rakovićeva.
Zbog toga stručnjaci ističu da pored toga što roditelji treba više da povedu računa sa kim deca komuniciraju preko društvenih mreža, sistem mora da podstakne ljude koji imaju saznanja o zlostavljanju i žrtve da svedoče, a da se pritom, oni osećaju bezbedno i zaštićeno.
.jpg)
