Izvor: Blic, 12.Okt.2016, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od ove bolesti najčešće obolevaju MUŠKARCI Proverite zašto vas bole leđa
Svetski dan borbe protiv artritisa, Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije obeležio je u Beo Zoo Vrtu na Kalemegdanu, pod sloganom “Pronađi oslonac”.
Ove godine Svetski dan je posvećen spondiloartritisu, teškoj reumatskoj bolesti koja se manifestuje upalom i okoštavanjem zglobova kičmenog stuba ili perifernih zglobova. S tim u vezi, tri osobe sa velikim lutkama slonova na leđima, simboličnim perfomansom su pokazale svu težinu bolesti i pritiska na kičmu koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trpe oboleli od spondiloartiritisa. Takođe, u Beo Zoo Vrtu organizovana je “šetnja dobre nade” s obzirom na to da šetnja i fizička aktivnost obolelima od reumatskih bolesti, predstavlja sastavni deo lečenja.
Druženju i obeležavanju Svetskog dana na prostoru Zoološkog vrta na Kalemegdanu prisustvovalo je gotovo 100 pacijenata iz cele Srbije, veliki broj dece obolele od reumatskih bolesti, kao i brojni doktori, naši poznati reumatolozi. Predstavnici Udruženja obolelih od reumatskih bolesti i doktori reumatolozi delili su informativne materijale na temu reumatskih bolesti i spondiloartritisa i razgovarali sa brojnim zainteresovanim građanima.
- Cilj ove manifestacije je da podignemo svest o reumatskim bolestima među zdravstvenim profesionalcima, obolelima i široj javnosti, kao i da ukažemo na značaj rane dijagnostike i odlazak reumatologu kako bi se spondiloartritis otkrio na vreme i započelo sa lečenjem. Na žalost, u Srbiji se dijagnoza spondiloartritisa postavlja kasno, jer ljudi ove bolesti često zamenjuju sa bolom u kičmi uzrokovanim degenerativnim promenama, pa bolest godinama ostaje neprepoznata i pogrešno lečena. Ponekad je potrebno i 10 godina da se dijagnostikuje. Rana dijagnoza i odlazak kod reumatologa su veoma bitni, jer omogućavaju pravovremenu dijagnostiku i savremeno lečenje. Iz tih razloga, a kako bi građani prepoznali na vreme ovu tešku bolest, pokrenut je i sajt www.neboluuleđima.rs na kojem građani mogu pronaći sve neophodne informacije o spondiloartritisu, a odgovore na mnoge nedoumice u vezi reumatskih bolesti možete naći i na www.ors.rs.” - zaključuje dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja.
Predsednik Udruženja reumatologa Srbije Prof. dr Milan Petronijević napominje da spondiloartritis spada u zapaljenske reumatske bolesti. “Spondiloartritis predstavlja grupu bolesti čije su zajedničke karakteristike upala I okoštavanje zglobova kičmenog stuba (spondilitis) i upala perifernih zglobova, odnosno zglobova na ekstremitetima (artritis), te otuda i potiče naziv spondiloartritis. Od spondiloartritisa najčešće oboljevaju mladi muškarci od 15 do 40 godina, čak pet puta češće od žena. Bol u donjem delu leđa koji se javlja svakodnevno u periodu dužem od 3 meseca, najintenzivnije u jutarnjim satima, a smanjuje se pri kretanju, je najverovatnije uzrokovan spondiloartritisom.” – napominje Prof. Petronijević
Spondilitis – upala zglobova kičmenog stuba, se kod bolesnika ispoljava kao krstobolja, odnosno kao opisani bol u donjem delu leđa koji je nastao postepeno (bolesnik se za razliku od bola kod klasičnog “ukočenja” ne seća tačno kada je to bilo), podmuklog je i tinjajućeg tipa, svakodnevno je prisutan duže od tri meseca i to najviše u jutarnjim satima (još dok je bolesnik u krevetu). Ovaj bol se smanjuje pri kretanju i drugim aktivnostima, za razliku od bola uzrokovanog degenerativnim promenama (uklještenjem živaca i starošć) koji se baš suprotno pri pokušaju promene položaja tela i kretanja povećava i to je bitna karakteristika koja ih međusobno razlikuje. Uzrok nastanka spondiloartritisa još uvek nije jasno definisan, a pored naslednog faktora, smatra se da okidač može biti i pad imunog sistema.” – objašnjava Prof. Petornijević.
Zbog svega navedenog izuzetno je važno da se pacijent na vreme jave reumatologu, jer pravovremena dijagnostika i savremeno lečenje (NAIL, kortikosteroidi, hemijske i biološke terapije) u početnom stadijumu bolesti, sprečava buduće deformitete i funkcionalne deficite i omogućava bolesniku da nastavi sa kvalitetnim životom i radom, kao i da se samostalno brine o sebi. – zaključuje Prof. Petornijević.
.jpg)
