Izvor: RTS, 30.Jan.2020, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi nemački zakon o useljavanju na pragu, koja rešenja ima Srbija
Više od pola miliona ljudi u Srbiji traži posao. Toliko ih je u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a pretpostavlja se da je broj nezaposlenih veći. Oni koji dođu do posla preko te službe, u većini slučajeva dobijaju ugovor na određeno vreme. Nadležni kao uspeh ističu jednocifrenu stopu nezaposlenosti, ali mnogi smatraju da je tome doprinelo i to što ljudi napuštaju Srbiju. Kako će na našu zemlju uticati nemački Zakon o useljavanju stručne radne snage koji na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << snagu stupa u martu i da li je Srbija spremila rešenja?
Dok Srbija traga za rešenjima kako da uspori odlazak radno sposobnih, mnogi, ni to se ne zna tačno koliko, odlaze u potrazi za boljim životom.
U protekle dve godine samo nemačka ambasada u Beogradu izdala je 24.000 radnih viza. A interesovanje raste kako se bliži mart, kada će u Nemačkoj na snagu stupiti Zakon o useljavanju stručne radne snage.
Mihael Pič, portparol Ambasade Nemačke kaže da se zakon odnosi na ljude koji imaju diplomu o završenom stručnom obrazovanju, koje se može priznati u Nemačkoj, to može biti zanat, ali i diploma visokoškolske ustanove.
"Prednost novog Zakona je pre svega ubrzani postupak priznavanja - nostrifikacije diplome. To po pravilu traje oko dva meseca. Zatim ide podnošenje zahteva za vizu. Vreme čekanja na vizu za stručnu radnu snagu koja već ima nostrifikovanu diplomu smanjiće se, iako je i do sada smanjena. Oni koji imaju diplomu o završenom stručnom obrazovanju biće ravnopravni sa radnicima iz svih zemalja širom sveta", kaže Pič.
Dva sporazuma sa Nemačkom U Ambasadi podsećaju da Nemačka i Srbija imaju dva važeća sporazuma - jedan iz perioda bivše Jugoslavije, po kojem radnici na ograničeno vreme idu u Nemačku preko Privredne komore Srbije, pre svega iz oblasti građevinarstva.
Drugi je sporazum sa Nacionalnom službom za zapošljavanje iz 2013. godine, kojim se naše medicinske sestre i tehničari šalju na rad u Nemačku. Na osnovu tog sporazuma, prema podacima NSZ-a, blizu 1.500 medicinskih sestara i tehničara otišlo je u protekle tri godine.
"To je individualna odluka koja zavisi od mnogih okolnosti, ulogu igra i pitanje životnog standarda koji očekujemo u inostranstvu, kakav je obrazovni sistem, vladavina prava, vera u nezavisnost pravosuđa, sloboda medija, sve to utiče na odluku zašto čovek želi da napusti svoju domovinu i ide da radi u inostranstvu", kaže Mihael Pič.
Da nećemo dati naše medicinare, nemačkom ministru zdravlja nedavno je poručio predsednik Srbije, kao odgovor na Zakon o useljavanju stručne radne snage.
"Izjava predsednika da nećemo omogućiti Nemacima da dobiju kadar, a s druge strane Nacionalna služba za zapošljavanje po ugovoru koji ima već sedam godina radi na slanju naših zdravstvenih radnika u zdravstveni sistem Nemačke – znači jedno sa drugim nije usaglašeno. Moramo da se opredelimo da li hoćemo da to radi Nacionalna služba, pored toga što to rade agencije za zapošljavanje iz inostranstva ili će naši zaposleni odlaziti samoinicijativno", kaže dr Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.
Strategiji za ekonomske migracije Značajno je, kaže, to što Ministarstvo zdravlja zapošljava mlade i povećava plate, ali je nedovoljno.
"Veća mogućnost zapošljavanja, brže napredovanje u poslu, jedna pravna sigurnost, veće zarade, uz manje radno opterećenje zaposlenih, svakako bi značajno uticalo da veći broj ostane. Mi migracije nećemo zaustaviti jer to nijedna ekonomija u svetu nije mogla, ali možemo drastično da smanjimo taj broj. Plata medicinske sestre tehničara ne bi trebalo da bude ispod 80.000, a plata lekara od 1.000 do 1.500 evra", kaže Savić.
Da bi usporila odlazak radno sposobnog stanovništva, naša zemlja radi na Strategiji za ekonomske migracije, čiji je predlog usvojen. Ali, nešto konkretnije o tim i ostalim merama, RTS nije uspeo da sazna od Ministarstva za rad, jer nisu odgovorili na molbu da govore o toj temi.
.jpg)
