Izvor: RTS, 26.Jul.2019, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne postoje krediti namenjeni isključivo proizvođačima organske hrane
Poljoprivrednici koji su se u Srbiji posvetili organskoj proizvodnji ovladali su i tehnologijom proizvodnje i marketingom. Nedostaju im sredstva za ulaganje u preradu i smeštajne kapacitete kako bi proizvode ponudili tržištu onda kada je cena najbolja. To je uvidela i banka koja je sa po 500.000 dinara nagradila tri najbolja organska projekta.
Kako bi izbegao probleme sa otkupljivačima koji često ne žele >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da plate cenu koju zaslužuje hrana bez teških metala i hemijskih sredstava, Goran Tasić, proizvođač organskog voća iz Vranjske Banje, nagradu će uložiti u hladnjaču.
"Samo desetak odsto prodamo u organsko, ostatak ide sve u konvncionalnu proizvodnju", kaže Goran Tasić.
Aćimovići će novcem dobijenim od banke uložiti u bunar i sistem za navodnjavanje kako bi povećali obim proizvodnje organske maline. To je jedini način da zarade više na voću za koje ne mogu da dobiju više od 200 dinara po kilogramu iako je krajnji kupac plaća više od hiljadu dinara.
"U istoj smo poziciji svi. Mada je organizovano tržište, u poslednji sedam-osam godina cena stalno ista. Malina završi na evropskom tržištu. Znamo da je kod nas 300 grama oko 600 dinara", smatra Đurađ Aćimović.
Goca Šokšić će novac uložiti u skladište. Uzgaja povrće na sedam hektara i kaže da veliki obim proizvodnje garantuje samo sigurnost prodaje.
"Vi uđete u trgovinski lanac i morate da prihvatite cenu koju vam oni vama diktiraju tako da, kada sve saberete, to nije zarada koja je bila na početku. Morate da obezbedite adekvatan skladišni prostor gde će se čuvati, da imate dobro vozilo koje će do trgovinskog lanca da preveze to povrće, tako da vi normalno rastete i s tim su zahtevi sve veći", priča Goca Šokšić.
Kada organski proizvođač poraste toliko da počne da razmišlja na primer o preradi, na raspolaganju su mu bankarski krediti, ali po uslovima po kojima se zadužuju i ostali učesnici u agrobiznisu.
U Srbiji nijedna poslovna banka nema program kreditiranja namenjen isključivo organskoj poljoprivredi. Ova specifična proizvodnja još je u domenu društvene odgovornosti umesto u sferi profita.
Iako su u organska gazdinstva uložili bespovratna sredstva, bankari nisu sasvim bez očekivanja. Pozitivno ocenjuju i mogućnost zarade ali i saradnju sa organskim proizvođačima za koje kažu da su vrlo savesni i realni klijenti.
"Poljoprivredni proizvođači, posebno gazdinstva, su posebno odgovorni i što se tiče i otplaćivanja kredita. To je kod njih pitanje odgovornosti čak i pitanje časti tako da u tom delu našeg portfolija ne nailazimo na neke veće probleme sa otplatom. Ako dolazi do toga, to su eksterni razlozi pre svega problem vremena", navodi Branko Greganović, predsednik izvršnog odbora NLB Banke.
Tržište organske hrane je jedno od retkih koje uprkos globalnoj ekonomskoj krizi stalno raste.
.jpg)
