Izvor: RTS, 05.Avg.2019, 10:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Linta: Do 2021. ne sme biti prognanih bez rešenog stambenog pitanja
Dok Hrvatska slavi, Srbija ne zaboravlja. Dostojanstveno se setila bolnih i teških dana za svoj narod. Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta govorio je za Jutarnji dnevnik RTS-a o važnosti obeležavanja godišnjice "Oluje" i sistemskoj pomoći prognanima.
Miodrag Linta je rekao da ove dane dočekuje, kao čitav srpski narod, sa osećajem tuge i bola zbog svega što se desilo našim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ljudima, ne samo tokom operacije Oluja nego u čitavom periodu od dolaska Tuđmana na vlast pa do 1996. godine.
"Jako je važno što je Srbija donela odluzku da se godišnjica Oluje obeležava na državnom nivou, jer na taj način država priznaje tragediju našeg naroda i obeležava je na dostojanstven način", istakao je Linta.
Više od 220.000 ljudi je prognano. Većina njih se snašla, ali ima dosta onih koji su ostali na marginama društva.
Nakon završetka rata u Hrvatskoj, država Srbija nije imala ozbiljan i odgovoran pristup prema proteranim Srbima, smatra Linta.
"Posle ratova u Hrvatskoj i Bosni, preko 700.000 Srba došlo je u Srbiju. Država tada nije napravila program rešavanja problema njihovog stanovanja. Smeštani su u kolektivne centre, a mnogi ljudi su prinuđeni da skupo plaćaju stanarine ili žive kod rođaka" rekao je sagovornik RTS-a.
U toku je realizacija stambenog programa čiji je cilj je da se konačno reši to pitanje.
"Prem anketi Komesarijata za izbeglice i migraciju, 17.000 porodica je ostalo sa nerešenim stambenim pitanjem. Insistiram i tražim od institucija da posle regionalnog programa, ne ostane nijedna izbeglička porodica sa nerešenim pitanjem stanovanja jer je to bruka i sramota", naglasio je Linta.
Program je započet 2012. godine. Trebalo je da se završi do 2017, a sada je taj rok produžen do 2021, objasnio je predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.
Linta je istakao da je ključna pomoći Srbima koji su ostali u Hrvatskoj u borbi za njihova ljudska i nacionalna prava, a mora se pomoći i proteranim ljudima da povrate svoja stečena imovinska prava koja su im oteta.
"Postoji predlog da država napravi sveobuhvatni popis uništene, oštećene i otete imovine proteranih Srba u Hrvatskoj i Bosni. Popis će biti detaljan, sa svim podacima i preveden na nekoliko svetskih jezika kako bi bio poslat na sve relevantne međunarodne adrese", objasnio je Linta.
Mora se insistirati na poštovanju aneksa Bečkog sporazuma o sukcesiji u kojem se jasno kaže da svim građanima moraju biti vraćena i zaštićena sva prava koja su imali pre početka rata, zaključio je Miodrag Linta.
.jpg)
