Izvor: RTS, 29.Sep.2021, 21:02
Kako je biti izbeglica u Srbiji i postoji li opasnost da naša zemlja postane "parking za migrante"
Punih trideset godina Srbija se suočava sa prilivom izbeglica, najpre sa prostora bivše Jugoslavija, a potom i sa Bliskog i Srednjeg Istoka. Gosti "Oka" navode da uprkos povećanom broju izbeglica i migrantima, nema mesta strahu da će Srbija biti preplavljena njima. Ističu da im nismo privlačni kao neke druge zemlje, da predstavljamo samo usputnu stanicu ka krajnjoj destinaciji.
Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Srbije navodi da trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nema mesta strahu da će Srbija biti preplavljena izbeglicama i migrantima i dodaje da je nezahvalno predviđati, šta će se desiti za pola godine.
"U ovom momentu uprkos brojevima koji rastu, oni su viši nego što bi se očekivalo u oktobru, odgovaraju novembarskim, zimskim brojevima, prema dolasku i dužini boravka mislim da je to nešto sa čim možemo da se nosimo. Vreme pokazuje da svih ovih sedam, osam godina otkad je izrazit priliv u Srbiju, od preko milion i po ljudi, u Srbiji je ostalo manje od sto", navodi Cucić.
Ističe da Srbija nije imala obavezu prema migrantima, ali da nije dozvolila da ijedno dete ostane bez škole, da nije nikog ostavila bez zdravstvene zaštite, kao i da nikog nije ostavila napolju, osim onih koji su tu želeli da ostanu po sopstvenom izboru.
"Dešava se da zimi intervenišemo upravo da bi sprečili izvestan broj smrzavanja onih koji nisu najpametnije odabrali da borave na otvorenom", ističe Cucić.
Cucić navodi da je Srbija tranzitna zemlja, ali i zemlja azila integracija za veliki broj ljudi - 650.000 izbeglica iz Hrvatske i još oko 210.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.
"Kad izađete bilo gde svaki deveti čovek kojeg sretnete nije ovde živeo pre 1991. godine - 650.000 izbeglica je došlo i 210.000 interno raseljenih. Svaki deveti čovek koga ćete sresti je došao odnekle, a nije baš imao posebnu nameru da dođe ni iz Karlovca, ni iz Reke, Prištine nego ga je velika muka naterala", objašnjava Cucić.
Kaže da su ratovi na prostorima bivše Jugoslavije prošli pre više od 20 godina, ali problemi raseljenih i izbeglih i dalje postoje.
Komesar Komesarijata za izbeglice i migracije, rekao je za RTS da je za mnoge izbeglice i raseljene najveći problem i dalje to što ne mogu da dođu do svog doma, ali da su uspeli da se obrazuju i zaposle.
Istakao je da je, zbog Dejtonskog sporazuma, najbolja situacija sa pravima izbeglih iz BiH, dok za rešavanje problema izbeglica iz Hrvatske i raseljenih sa Kosova i Metohije nedostaje politička volja.
Boneli: Srbija ne može da bude parking za izbeglice i migranteFrančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a u Srbiji navodi za RTS da Srbija ne može da bude parking za izbeglice i migrante.
"Srbija je otvorena da primi izbeglice i ona im pruža zaštitu mnogim tražiocima azila, ali to je broj kojim se može upravljati. U ovom momentu u Srbiji imamo maksimalno 5.000 izbeglica, azilanata i migranata koji su smešteni u 19 kolektivnih centara. Ukupno od 2008. godine 205 onih kojima je priznat status izbeglica, tako da je taj broj zaista mali. Postoje svi potrebni kapaciteti za ovih 5.000 koji trenutno borave u Srbiji da im se pruži smeštaj u centrima komeserijata za izbeglice i migrante", navodi Boneli.
Ističe da izbeglicama i migrantima Srbija predstavlja usputnu stanicu ka krajnjoj destinaciji.
"Znamo da izbeglice i migranti prolaze Srbiju jer imaju nameru da nastave dalje, ali ima i onih koji su zainteresovani da zatraže azil i međunarodnu zaštitu ovde u Srbiji, ali to je mali broj. Nema razloga da se brinemo da ćemo imati veliki broj izbeglica", navodi Boneli.
Kovačević: Srbija nije privlačna migrantima i izbeglicama kao NemačkaNikola Kovačević, regionalni dobitnik UNHCR-ove Nansen nagrade navodi da treba praviti razliku između migranata i izbeglica i objašnjava da je razlika u motivima tj razlozima zbog kojih su ti ljudi odlučili da napuste zemlju porekla.
"Kada govorimo o izbeglicama uglavnom su to razlozi koji se dovode u vezu sa prinudom to jest, oni nisu imali izbora zato što su ili bili izloženi progonu, ili nasilju opštih razmera - otvorenom oružanom sukobu. To je populacija sa kojom se mi bavimo. Izbeglice to su ljudi koje Ženevska konvencija iz 1951. prepoznaje kao ljude kojima svaka od naših zemalja treba da pruži odgovarajuću zaštitu jer smo svi mi ratifikovali tu konvenciju", objašnjava Kovačević.
Sa druge strane, kaže Kovačević, kada pričamo o migrantima govorimo o ljudima koji iregularno prelaze iz jedne zemlje u drugu isto tako u potrazi za boljim životom, ali ne iz istih razloga kao izbeglice.
"Tako da su obaveze koje države imaju prema njima daleko manjeg inteziteta nego što je to slučaj prema izbeglicama. Međutim, svi imaju pravo na egzistencijalni minimum - ovde u Srbiji niko ne može da ostane na ulici i da mu se nešto loše desi", navodi Kovačević.
Objašnjava da izbeglice imaju pravo da pristupe postupku azila za razliku od migranata.
"Izbeglice imaju pravo da kroz taj postupak azila prođu i da taj postupak azila pod pretpostavkom da je efikasan i delotvoran, da im se omogući da dobiju azil i da onda uđu u taj takozvani sistem integracije ili ti inkluzije u društveni, kulturni i drugi život. Sa druge strane takva obaveza ne postoji prema migrantima", objašnjava Kovačević.
Dodaje da nismo privlačni migrantima i izbeglicama kao neke druge zemlje npr Nemačka, ali da svako od nas - Srbija i susedne zemlje i Evropa trebaju da u skladu sa svojim mogućnostima da stvore uslove da se ljudi koji beže od rata i koji su izgubili sve da dobiju zaštitu.
.jpg)
