Izvor: TangoSix.rs, 21.Jan.2021, 09:01
Kako bi Srbija mogla da obnovi svoju vazduhoplovnu transportnu flotu?
U Evropi danas skoro da ne postoji država koja nema bilo kakav vojni transportni avion. Prema dostupnim podacima nema ih samo 7 manjih evropskih zemalja. Pri tom računamo samo države koje imaju vojske, samim tim i vojne vazduhoplovne snage. Slična situacija je i u ostatku sveta, većina armija poseduje transportne avione, makar to bili i laki transporteri ograničenih mogućnosti koji su u različitim kriznim situacijama itekako dobrodošli.
Na opremanje vojnih vazduhoplovnih snaga neke >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << zemlje transportnim avionima pre svega utiče državni vrh, odnosno njegovi politički ciljevi na koje mogu uticati različiti faktori. Jedan od njih je i pripadanje nekom vojnom savezu koje sa sobom nosi i određene obaveze. U kriznim regionima širom sveta obično su sposobne da deluju samo velike vojne sile što zahteva sposobnost transporta velike količine tereta za kratko vreme. Posedovanje odgovarajuće flote, pre svega velikog broja srednjih i teških transportnih aviona.
U periodu od 2009. do 2014. Srbija je imala dva operativna An-26, od 2016. samo jedan / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six
Srbija je od 2006. godine održala svoju vojnu transportnu komponentu iako se u nekim momentima činilo da će ona biti ugašena, bar kada su u pitanju avioni.
Danas RV i PVO Vojske Srbije ima više nego skromne kapacitete kada su u pitanju transportni avioni, kako što se tiče brojnosti tako i mogućnosti i kvaliteta letelica. Posedovanje samo jednog primerka nekog tipa vojnog vazduhoplova (Srbija ima samo po jedan aktivni An-2 i An-26) nikako ne može biti dobro rešenje jer je, u određenim situacijama, poput redovnog tehničkog pregleda, kvara ili slanja na remont, letelica nedostupna.
Srbija je do sada vodila politiku slanja pripadnika Vojske Srbije u mirovne misije u svetu, učestvovala je na različitim vojnim vežbama u zemlji i inostranstvu kao i aeromitinzima, padobranske jedinice su opstale a sve to je zahtevalo da RV i PVO poseduje makar minimalne transportne avijacijske kapacitete. Poslednjih godina državni vrh je odlučio da ponovo formira određene vojne jedinice i najavio povećanje brojnog stanja vojske što bi moglo da utiče i na povećanje broja vojnih transportnih letelica.
Resursi na jedinom aktivnom srpskom An-26 ističu u periodu od 2023-2026 / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six
U našem prethodnom tekstu o transportnoj avijaciji RV i PVO Vojske Srbije osvrnuli smo se i obratili pažnju na to šta se trenutno nalazi u inventaru i kakvi su potencijali tehnike naše jedine transportne avijacijske eskadrile. Jedinom aktivnom An-26 resursi ističu u periodu 2023-2026 (2023. na motorima). Prema trenutno propisanom životnom veku koji iznosi 50 godina avion bi eventualno uz još jedan remont mogao leteti do 2034. godine. Drugi primerak, koji ne leti od kraja 2015. godine, mogao bi da se remontuje ali bi mu životni vek istekao već 2025. godine.
Oba aviona su u odličnom tehničkom stanju, dobro su održavani, imaju mali nalet i modernizovani su. Međutim, kako bi drugom An-26 vrlo brzo istekao životni vek, pitanje je da li je razumno dalje tokom ove decenije koristiti samo jedan avion ovog tipa ili bi već sada trebalo da se razmišlja o nabavci novog transportnog aviona koji bi za nekoliko godina zamenio An-26.
2015. godine kompanija Erbas ponudila je Srbiji C295. Ovaj avion drži gotovo 70% globalnog tržišta u svom segmentu / Foto: Erbas
Kao što je Tango Six već preneo, jula 2015. godine tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je u intervjuu Tanjugu da se u okviru razgovora sa evropskom kompanijom Erbas o tehničkoj saradnji pregovara o nabavci jednog transportnog aviona. Saradnja sa Erbasom je ostvarena, nabavljeni su helikopteri H145M i Super Puma ali je umesto nabavke transportnog aviona (pretpostavili smo tada da bi to bio avion C295) Srbija odlučila da remontuje jedan An-26.
Početkom novembra 2017. godine ruska agencija Sputnjik prenela je informaciju da će Vojska Srbije dobiti donaciju u vidu dva transportera An-26 a tada je navedeno da bi oni stigli u narednih deset meseci (dakle tokom 2018. godine). Avioni nisu stigli. Da li zbog toga što infomacija nije bila tačna ili zbog nedostatka ljudstva u našoj transportnoj eskadrili, nije nam poznato.
Šta se danas nudi na tržištu?
Na tržištu trenutno nema mnogo tipova aviona koji su iste klase kao An-26, tu su samo španski C295 i italijanski C-27J Spartan koji su u mnogim državama upravo zamenili familiju An-24, 26 i 32 kao i avione DHC-4, DHC-5, F27 Friendship i HS 748. U odnosu na An-26, avioni C295 i C-27J imaju dosta veću nosivost (An-26 5500 kg, C295 9250 kg i C-27J 11300 kg) i veći dolet (pre svega je važan dolet sa maksimalnim teretom). Ukoliko bi Srbija vrlo brzo odlučila da ima avion u ovoj kategoriji morala bi da bira između C295 i Spartana ali ako bi se ta odluka odložila za nekoliko godina onda bi u razmatranje mogao da uđe i novi ruski avion Il-112V čiji je razvoj u toku ali čije su performanse dosta slabije u odnosu na evropske avione (nosivost je samo 5000 kg ili 44 vojnika).
U našem okruženju Mađarska će svoje An-26 koji su prošle godine povučeni iz naoružanja, zameniti dosta većim avionima KC-390 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
Nije međutim važna samo nosivost već i dimenzije teretne kabine, potom nosivost ljudstva (vojnika sa i bez pune opreme, padobranaca), autonomija leta kao i mogućnosti da se avion nadogradi za druge namene kao što su medicinska evakuacija (CASEVAC i MEDEVAC tj. prevoz i evakuacija ranjenika i unesrećenih, ugradnja različite medicinske opreme za praćenje stanja povređenih, raznih modula za prevoz zaraženih bolesnika), potom ugradnja sistema za gašenje požara, različitih senzora koji omogućavaju avionu da se koristi za osmatranje i izviđanje (i kao leteće komandno mesto), mogućnost da avion ujedno bude i leteća cisterna za pretakanje goriva u vazduhu. Što je veća letelica veća je i zapremina kao i nosivost tereta ali isto važi i za troškove, veći avion ima i veće troškove, kako nabavke tako i korišćenja.
U svetu postoji mnogo primera gde su pojedine države svoje stare transportne avione određene klase zamenili većim avionima mnogo veće nosivosti a jedan od takvih primera imali smo skoro u našem susedsvu. Od tih aviona danas su na tržištu aktuelni i najzastupljeniji američki C-130J Super Hercules, brazilski C-390 Millenium ali i evropski Erbas A400M Atlas. Njihova nosivost se kreće od 19-20 tona (Super Hercules), preko 26 tona kod C-390 do 37 tona kod A400M. Od drugih aviona tu su samo još kineski Y-9 i japanski C-2 ali ove avione koristi samo Kina odnosno Japan i nisu primamljiva opcija. Ukrajinci za sada sporo napreduju sa svojim projektom An-178 i ne čini se da će doživeti bilo kakav uspeh na tržištu.
Srpski mirovnjaci trenutno najčešće odlaze u svoje misije ad-hoc čarterima za koje se koriste civilne kompanije i njihovi putnički avioni kao i vojni transportni avioni zemalja patnera. Budući da je aerodrom „Konstantin Veliki“ svoj poslovni model bazirao na niskim cenama taksi po putniku, jeftinije je koristiti taj aerodrom nego beogradski za ovakve operacije / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije
Za Srbiju bi ključna karakteristika za eventualni izbor novog aviona mogao biti dolet, odnosno dolet sa maksimalnim teretom.
Do sada je prilikom slanja An-26 u regione gde Srbija ima vojnike u mirovnim i drugim međunarodnim misijama (Kipar, Liban, Džibuti) avion, zbog svog relativno malog doleta morao da jednom ili dva puta sleće radi dopune gorivom što je zajedno sa aerodromskim taksama predstavljalo dodatni trošak. Neretko se dešavalo da naše mirovnjake prevoze avioni stranih vojnih vazduhoplovstava, inostrane čarter ali i nacionalna avio-kompanija. Srbija trenutno, u 8 mirovnih misija ima 274 vojnika.
U poslednjih 10 godina država je izvozila relativno velike količine naoružanja i vojne opreme a najviše se prodavala municija. Svedoci smo da su sve to prevozili uglavnom teški transportni ili kargo avioni inostranih privatnih kompanija ali i srednji ili teški transporteri stranih Ratnih vazduhoplovstava.
Postavlja se pitanje da li bi prilikom definisanja taktičko-tehničkih zahteva za novi transportni avion Vojske Srbije možda trebalo razmišljati i u tom pravcu kao i da se avionima veće nosivosti rade i komercijalni poslovi, odnosno zarađuje novac. Taj pravac razmišljanja bi zahtevao i nabavku teškog transportnog aviona i pitanje da li bi to, u svakom smislu, a najviše ekonomski bilo opravdano (iako se takva opravdanost za vojsku ne bi trebala dovoditi u pitanje)?
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.
The post Kako bi Srbija mogla da obnovi svoju vazduhoplovnu transportnu flotu? appeared first on Tango Six.
.jpg)
