Izvor: RTS, 19.Okt.2020, 06:06
Kada su u laži samo kratke noge, a kada je lažni iskaz krivično delo
Laž je laž, a da li za nju postoji kazna kada je izgovorimo pred pravosuđem, zavisi od faze postupka i u kom svojstvu smo pozvani. Ako građani slažu na razgovoru u policiji ili tužilaštvu, u tzv. predistražnom postupku, za to, po pravilu, ne mogu da budu kažnjeni, kažu pravnici. Na sudu, davanje lažnog iskaza je kažnjivo po Zakonu, ali i tu mnogi prođu bez ikakvih sankcija jer je teško dokazati da su s namerom slagali i tako počinili krivično delo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Pošto ste nečije reči shvatili kao pretnju, podneli ste krivičnu prijavu. Na razgovor u policiju i tužilaštvo, pozvani su i očevici. Jedni rekli pretnje je bilo, drugi tvrdili – nisu ni čuli ni videli. Prijavljeni je negirao krivicu.
Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu. Nije utvrdilo ni da li je pretnja zaista izrečena, a ni ispitalo da li je posredi moguće lažno prijavljivanje krivičnog dela. Jer, ako su jedni izjavili jedno, a drugi drugo, deluje kao da neki nisu rekli istinu ili da su je prećutali.
"Najčešće i jeste tako. Mi nekad znamo sa sigurnošću da je neko učinio neko delo, ali jednostavno nema dokaza. Jedna stvar je istina, životna istina, neko naše životno uverenje, a druga stvar je šta se realno može u krivičnom postupku dokazati na temelju onoga što su pravi, verodostojni dokazi u krivičnom postupku", kaže Milan Škulić, profesor Krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Izjave koje građani daju u policiji i tužilaštvu putokaz su za tužioca, koji odlučuje da li će iz predistražnog postupka preći na istragu, ili će da odbaci nečiju krivičnu prijavu, objašnjava profesor.
"Ti iskazi imaju, dakle, važnost, ali nisu jedina informacija koja je od značaja. Tu je ključna stvar procena da li ima dokaza iz kojih proizilazi onaj stepen sumnje koji je potreban za istragu i naredne faze, to su osnovi sumnje, ako to postoji, onda se ide u postupak, sam taj iskaz nikada nije nešto što je samo po sebi uvek isključivo relevantno", kaže Škulić.
Iskaz svedoka i građanina Nije isto ako slažete kao građanin ili kao svedok. Svedoci se obavezuju zakletvom da će govoriti istinu na sudu ili u tužilaštvu, i ako namerno učine suprotno, postoji mogućnost da budu kažnjeni. U predistražnom postupku je drugačije.
"Kada je građanin prisutan u policiji, on daje svoj iskaz u svojstvu građanina, i ja lično smatram da se naša građanska dužnost ne iscrpljuje u iskrenosti sa policijom, dakle to nije uvek pozitivna stvar i građanin nije uvek dužan da govori istinu u tim situacijama, inače bi carevao poligraf", kaže Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije.
A da li onda može da caruje laž kada građani daju izjave u policiji u tužilaštvu, da se poigravaju sa tim organima u predistrazi, a da za to ne snose odgovornost?
"Generalno nije lepo lagati nikada, pa naravno ni u predistražnom postupku. Samo davanje lažnog iskaza u predistražnom postupku kada lice nema svojstvo svedoka nije propisano kao neko posebno krivično delo", kaže Škulić.
Navodi da ako se tom lažnom izjavom čini neko drugo krivično delo, ako se neko lažno prijavljuje za krivično delo, a onaj ko daje takvu izjavu zna da ovaj to nije učinio, tada bi postojalo lažno prijavljivanje.
Takođe, nekad mogu postojati elementi krivičnog dela pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela time što se iskazom praktično pomaže učiniocu da izbegne krivičnu odgovornost, naveo je Škulić.
Profesor Škulić smatra da treba češće kažnjavati one koji po Zakonu mogu da budu kažnjeni za ometanje pravosuđa - lažnim prijavljivanjem krivičnih dela ili davanjem lažnog iskaza.
.jpg)
