Izvor: Politika, 23.Apr.2011, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hajdin: Srbiji potrebna snažna primenjena nauka
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin ocenio je u intervjuu Tanjugu da situacija u nauci u Srbiji "nije rđava", posebno u poređenju sa zemljama u okruženju, mada "nije na nivou koji bismo želeli", posebno kad je reč o primenjenoj nauci.
Hajdin, koji je nedavno po treći put izabran za predsednika SANU-a, nema dilemu: potrebno je, kaže, ulagati u nauku.
"U oblasti teorijskih nauka možemo lakše da napredujemo, jer one ne zahtevaju mnogo opreme. Situacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u oblasti eksperimentalne nauke je drugačija, složena, potrebne su skupe stvari koje nekad prevazilaze naše finansijske mogućnosti", rekao je Hajdin.
On ističe da su Srbiji naročito potrebni ljudi koji se bave problemima primenjene nauke: "Primenjena nauka se direktno utapa u tehnologiju, iz tehnologije u ekonomiju i na kraju u privredu", ukazao je akademik, inače svetski priznat konstruktor mostova i predsednik ekspertskog tima za izgradnju mosta preko Ade.
On navodi da taj proces - primenjena nauka - tehnologija - privreda nije u našoj zemlji dovoljno razvijen i ljudi koji se time bave ne nalaze dovoljno podrške. Razlog tome je, prema njegovim rečima, razumljiv, jer je privreda slaba.
"Ne može se tražiti podrška za istraživanja primenjene nauke od preduzeća koja sama ne mogu da žive, koja su pod stečajem ili žive od subvencija," objasnio je Hajdin.
Zbog toga, rekao je on, sve vrste nauke u Srbiji suštinski pomaže država preko svojih fondova.
Hajdin je kao dobar primer naveo Nemačku, gde ljudi koji rade na istraživanjima iz oblasti primenjene nauke imaju ugovore direktno sa privredom, „od toga lepo žive, nauka napreduje, a država direktno ne potroši ni dinar".
Hajdin veoma važnim smatra zaustavljanje odlaska mladih stručnjaka u inostranstvo, što je i spor i težak proces.
Mladi će, kaže, odlaziti iz Srbije "sve dok ne budemo razvijena zemlja u naučnom i tehnološkom smislu, pa neće imati interesa da idu u inostranstvo".
"Transformacija društva je veliki posao", ukazuje akademik, i primećuje da je "teško napraviti nagli progres u zemlji u kojoj ima 1,3 miliona nepismenih".
"Ti ljudi nisu upotrebljivi za moderan život. Nepismen čovek nije sposoban u drugim zemljama da živi, ne može da se ukrca u auto ili avion bez poznavanja jezika, a mi imamo milion i trista takvih. Oni proizvode i u sledećoj generaciji nedovoljno pismene, a ti nam dalje određuju sudbinu društva", rekao je Hajdin.
Hajdin je dodao da je, s tim u vezi, SANU prebacila težište svog rada na vaspitanje i da će raditi na rešavanju tog problema, a, u pokušaju da zadrže stručnjake u zemlji, planira se i uvođenje nagrada Akademije, što je praksa koju su mnoge zemlje uvele.
"To je važna stvar za naučni interes mladih ljudi, ali i starijih," rekao je on i dodao da bi se, u početku, nagrade dodeljivale iz oblasti fizike, hemije, tehničkih nauka i medicine, a kasnije i iz humanističkih nauka.
Tempo kojim će se to odvijati zavisiće od interesovanja sponzora.
"Mi i pretpostavljamo da velike kompanije mogu da imaju interes za razvoj nauke iz oblasti u kojima su i one na neki način angažovane. Na primer EPS bi mogao da bude sponzor nagrade za fiziku a NIS za hemiju," rekao je Hajdin.
Govoreći o mostu preko Ade, Hajdin, kao predsednik ekspertskog tima za njegovu izgradnju, poručuje da će to biti, "na njegovo veselje", jedan od najlepših mostova u Beogradu.
"Radovi idu sasvim u redu. Neke operacije biće završene i pre planiranog," rekao je Hajdin.
"Most će se spojiti verovatno već u septembru, ali posle toga ostaju prilazi i drugi poslovi. Biće još mnogo posla", zaključio je on.
Tanjug
objavljeno: 23.04.2011.
.jpg)
