Izvor: Politika, 26.Jul.2009, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski krševi stigli u Srbiju – po odluci vlade
Uredba o preregistraciji „crnogoraca” zloupotrebljena za uvoz desetine hiljada vozila koja ne ispunjavaju „euro 3” standarde
Uprava carina Srbije je do 22. jula ocarinila 41.716 automobila prema Uredbi o obaveznoj preregistraciji vozila sa stranim tablicama u vlasništvu stanovnika Srbije, naplativši oko milijardu i osamsto miliona dinara carina i poreza na dodatnu vrednost. Kako je saopšteno iz Uprave carina, u toku je carinjenje još 33.229 vozila, pa će tako kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proceduru predviđenu za preregistraciju vozila s crnogorskim tablicama u vlasništvu građana Srbije, ali i onih sa „ekonomskim” registarskim oznakama, proći ukupno 74.945 vozila.
Dok država, svesno pogazivši svoje obećanje da neće dozvoliti preregistraciju „crnogoraca” koji ne ispunjavaju „euro 3” standard, zadovoljno trlja ruke, vlasnici špediterskih firmi upozoravaju da je Uredba o preregistraciji zloupotrebljena. Podsetimo, jedini uslov koji je vlada predvidela Uredbom o preregistraciji od 21. aprila je da je „za uvoz vozila sa CG i ino tablicama potrebno da lice s prebivalištem u Srbiji poseduje važeće ovlašćenje za upravljanje i raspolaganje vozilom, a koje je izdato i overeno pre prvog januara 2008. godine”. Kao i svaka uredba u državi Srbiji i ova je našla svoja „mala vrata”.
– Većina vozila koja je registrovana zahvaljujući ovoj uredbi stigla je u Srbiju u prethodna dva meseca. Vlasnici su potom falsifikovali ovlašćenja iz raznih zemalja Evropske unije, koje ni policija ni carina nisu imali mogućnost da provere, sve i da su hteli. Imam utisak da je najmanje registrovano vozila s crnogorskim tablicama, a u Srbiju je opet ušao krš sa evropskih drumova, koji u najboljem slučaju ispunjava „euro 2” standard – rekao je sagovornik „Politike” stručan u poslovima špedicije, koji je želeo da ostane anoniman.
Primera radi, država je na ime uvoza (carine i PDV-a) „opela korsa”, proizvedenog 1995. godine (koju je vlasnik platio 1.200 evra na „strane table”), ubrala 19.000 dinara. Uvoz „golfa 3” proizvedenog 1994. godine koštao je 22.000 dinara, a „audija 80” iste godine proizvodnje oko 24.000 dinara. S druge strane, mnogi od vlasnika „crnogoraca” su problem rešili tako što su vozila kojima su upravljali od vremena raspada državne zajednice prodali upravo državljanima Crne Gore.
Naš sagovornik tvrdi da su građani Srbije tek završenom preregistracijom (sem preprodavaca koji su je iskoristili da uvezu po nekoliko automobila) opet na gubitku – prihodi od carine i PDV-a su zapravo mali jer je uvezeno na hiljade vozila starijih i više od 15 godina, čija kataloška vrednost ne prelazi 1.500 evra, dok su drumovi Srbije postali bogatiji za hiljade starih i opasnih automobila.
Automobili sa stranim i ekonomskim tablicama čiji vlasnici, vozači s prebivalištem u Srbiji, nisu iskoristili rok od tri meseca za preregistraciju, od subote ne smeju da učestvuju u saobraćaju. Kako je saopšteno iz MUP-a Srbije, policija će ovakva vozila isključivati iz saobraćaja uz oduzimanje tablica i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv vozača. Vozila se ne smeju naći na drumovima ni ukoliko su vlasnici započeli proceduru carinjenja koja još nije završena, a za oglušavanje o ove zabrane predviđena je novčana kazna od 15 do 30 hiljada dinara ili kazna zatvora do 30 dana.
Marko Albunović
-----------------------------------------------------------
Preregistracija autobusa i kamiona do 8. avgusta
Po istim uslovima pod kojima su je izvršili vlasnici automobila sa stranim tablicama, počela je preregistracija autobusa i kamiona za firme sa sedištem u Srbiji, koja će trajati do 8. avgusta. Uslovi su isti kao i kod preregistracije automobile, a to znači porez na dodatu vrednost od 18 odsto i carina od deset odsto za vozila iz EU i 12,5 odsto za vozila iz drugih zemalja. Naravno, i da su kupljena u inostranstvu pre prvog januara 2008. godine, što za vešte falsifikatore opet neće biti problem da „dokažu”.
Za razliku od velikog broja automobila sa stranim tablicama koji su se vozili putevima Srbije, procenjuje se da takvih kamiona i autobusa nema više od hiljadu. Odluku vlasti da dozvoli uvoz polovnih teretnjaka oštro su kritikovali domaći proizvođači autobusa i kamiona, smatrajući da im je time država zabila nož u leđa.
[objavljeno: 27/07/2009]
.jpg)
